Инфлација не погађа само два одсто грађана

Број грађана Србије који уопште не штеде за готово 10 одсто је мањи него 2018. године. Око 70 одсто њих сматра да је остављање новца на страну изузетно важно, али да би волели да могу да сачувају више новца. Тек четвртина испитаника задовољна је износом који може да сачува.

Према истраживању Ерсте групе о штедним навикама наших грађана, просечна месечна уштеђевина или уложена сума ове године износила је 5.516 динара, што је мање него у 2021, али за око 1.400 динара више у односу на период пре седам година.

У контексту глобалне економске кризе, формирање фонда за тешка времена и хитне случајеве се сасвим очекивано издвојило као примарни мотив штедње (53%), док је на другом месту стварање финансијских резерви за породицу (45%). Фонд за старије животно доба прави 22 одсто анкетираних, а за образовање и обуку свега пет одсто. Грађане мотивише и чување новца за одмор (23%), набавку телефона или телевизора (11%) и веће куповине попут аутомобила или стана (10%).

Број оних који уопште не штеде из године у годину се смањује. Таквих је тренутно 43 одсто – готово десет одсто мање него пре четири године. Најзаступљенији штедни или инвестициони производ и даље је животно осигурање – користи га 13 одсто грађана. Следе штедња по виђењу и орочена штедња са 11, односно 8 одсто.

Међутим, док сваки од наведених производа бележи благи пад популарности од 2020. године, све је заступљенија штедња у готовини код куће или у сефу, што практикује 32 одсто грађана, чак 10 одсто више него 2020. године.

Због значаја који има на просперитет појединца и читавог друштва, данас се велика пажња посвећује финансијској писмености. На питање која институција треба да пружи информације и знања о финансијским темама, 54 одсто грађана одговара да су то банке, што је за осам процената више у односу на прошлогодишње истраживање. Извором информација на тему финансија сматрају се и породица (40%), медији (32%), државне институције попут Министарства финансија (30%) и школе (27%). Свега петина грађана мисли да су добро информисани о финансијским темама и банкарским производима уопште. На скали од један до пет око 40 одсто оцењује своје опште знање из ове области оценом три. Када је реч о инвестиционим производима који носе одређени ризик, попут акција, обвезница и фондова, они су и даље за велику већину непознаница – 84 процента анкетираних је о њима слабо информисано или потпуно неинформисано. И поред тога, трећина анкетираних има позитивно мишљење о улагању новца у наведене производе, посебно у узрасту од 15 до 34 године. Ипак, мали проценат је спреман на ризик и евентуалне губитке – њих је осам одсто наспрам 80 одсто опрезних.

У поређењу са претходним истраживањима, сада је већи проценат грађана који кажу да им се финансијска ситуација погоршала у протекле две-три године (45%). Да је остала непромењена тврди 40 одсто анкетираних, а 10 процената оцењује да је боља него што је била.

Истраживање Ерсте групе о штедњи ове године се дотакло и инфлације да би се увидело у којој мери поскупљење основних производа и услуга представља удар на буџет потрошача.

Чак 57 одсто анкетираних одговорило је да су прилично или веома погођени растом цена, а 87 процената је приморано да смањи личну потрошњу много, прилично или помало.

Само је два процента грађана које инфлација уопште не погађа. Просечни штедни улог ороченог депозита у еврима у Ерсте банци износи 18.500 евра, а ороченог депозита у динарима преко 1,6 милиона динара.

– Интересантно је истаћи да је у поређењу са претходном годином забележен раст просечног динарског депозита за 140 одсто, што је веома охрабрујући податак који указује на то да су заједнички напори Народне банке Србије и банака на пољу динаризације уродили плодом – кажу у тој банци.

Агенција за тржишна истраживања ИМАС интернешенел спровела је за Ерсте групу истраживање о навикама, понашању, ставовима, мотивима и бригама које грађани Србије имају у вези са штедњом. Анкета је спроведена на узорку од 510 испитаника старијих од 15 година, који могу да користе банкарске услуге. Осим у нашој земљи, исто испитивање урађено је и у Аустрији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији и Хрватској.