Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Министар Жигманов: Моје именовање позитиван гест за односе Србије и Хрватске

(Фото Танјуг)

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је вечерас да се може очекивати одређени напредак у односима између Србије и Хрватске и да о томе сведочи и његово именовање у Влади Србије.

На панел дискусији ''Срско-хрватски дијалог- нове перспективе” у београдском Медија центру, коју је организовао Институт за филозофију и друштвену теорију и Фондација Фридрих Ебарт, Жигманов је рекао да сама чињеница да је представник Хрвата добио место у Влади Србије позитиван и релаксирајућ гест за српско-хрватске односе, али исто тако и то што су неки људи из прошлог сазива Владе изостали у новом кабинету.

„Одређени искораци се могу очекивати са мојим именовањем. Бићу онај који ће афирмисати позитивне вредности, вратити односе у сарадничке да би се проблеми решавали. Нисам за гурање ствари под тепих, али ствари из прошлости нас не смеју блокирати, не смемо бити таоци државних односа”, поручио је Жигманов.

Он је оценио да су овом тренутку српско-хрватски односи на највишем могућем нивоу, а да су, истовремемо, односи између Србије и Хрватске, као држава на најнижем.

„Робна размена је већа од 800 милиона евра и повећана је за 35 одсто. Србија и Хрватрска су једна другој међу 10 земаља са којима имају највећу трговинску размену. Културна сарадња је одлична, српски уметници са успехом наступају у Хрватској, а хрватски у Србији. Живот постоји изван државних односа, политике и таблоида. Немојте да нам Саша Матић и Петар Грашо буду узори сарадње”, рекао је Жигманов.

Како је рекао, Хрвати су били учесници, али и објекти зла, јер је 95 Хрвата у Србији убијено, а о томе се не прича.

„У ситуацији смо да се због различитих интереса издвојило брутално зло и да се оно инструментализује у дневно политичке сврхе. Такође се користи за позиционирање друштва, у чему је Хрватска успешнија јер је у ЕУ и има јасну позицију “, оценио је Жигманов.

Он је поручио да ће хрватска национална мањина, ако се Србија за то одлучи, дати свој допринос њеном европском путу.

„Стало нам је да у држави у којој живимо и плаћамо порез, градимо себи перспективе”, истакао је министар.

Такође, Жигманов је рекао да би двема државама узор требало да буде сарадња Хрвата из Србије и Срба из Хрватске којој, како је рекао, нико не поклања пажњу.

Ванредни професор Филозофског факултета у Загребу, историчар Хрвоје Класић истакао је да су Срби и Хрвати живели заједно 1.000 година, али да сви инсистирају на неколико година сукоба током Другог светског рата и рата деведесетих година прошлог века.

„Зашто смо се од 1.000 ухватили за тих неколико година? Погледајте Енглезе, Немце и Францусе. Погледајте историју француско-немачких односа. Па, ми смо за њих мале маце”, констатовао је Класић.

Он је истакао да је тренутно велики проблем то што је, како тврди, Хрватска много више напредовала од Србије и ''што Србија не може да се договори сама са собом где ће и шта ће''.

Класић је додао да га не брину они што негирају злочине почињене у Јасеновцу или у Сребреници, јер, како је истакао, колико год их негирали, они ће остати заувек у историји.

Редовна професорка Филозофског факултета у Београду, историчарка Дубравка Стојановић истакла је да се у Србији много брине о Хрватској, али на погрешан начин, јер се Хрватска у медијима користи за продубљивње непријатељства и скретања пажње са онога шта су први проблеми државе и друштва.

Она је рекла да је лажан мит о вишевековној мржњи и сукобу Хрвата и Срба и да је историја два народа мање оптерећена конфликтима у односу на друге европске народе.

„Нажалост, то често није ни важно. Има много измишљотина о тим сукобима на које не реагује струка и друштво. Ми као историчари, нисмо пружили довољан отпор злоупотреби српско-хрватских односа. Апелујемо на наше државе да престану да их злоупотребљавају”, рекла је Стојановић.

Стојановић упозорава да су, према њеном мишљењу, ратови из деведесетих остављени да се, како је рекла, крчкају за нека будућа времена, а да јој медијска извештавања, разговори и сећања из Вуковара и Книна више личе на предратна, него на послератна.

Посланица Радничке фронте у хрватском парламенту Катарина Пеовић рекла је да је национализам параван за пљачку и да ће мржње нестати када престане првобитна акумулације капитала.

„Национализам ће нестати када не буде било више шта покрасти. То је последња кост коју вам баце пре него што вас огуле до голе коже. Једни националисти друге требају, једни без других не могу”, поручила је посланица у хрватском Сабору.

Она је рекла да је мит да национализам потиче од радника и да из искуства зна да је он дело елита.

„Нама као заступницима левице битно је да градимо радничку солидарсност које је наднационална. Већина би увек требало да штити мањину. Било нам је најбоље када су Хрвати и Срби били заједно. Мислим да се из национализма требамо пребацити на економију, солидарност, једнакост и сарадњу”, истакла је Пеовић.

Она је говорила и о истраживању хрватских економиста, према којем је стандард грађана Хрватске нижи него што је био 1974. идентичан оном из 1980, а много нижи него што је то био пре 30 година.

„Разлике у Хрватској су све веће, 17,6 одсто радно способног становништва се иселило. Данас је Хрватска Косово ЕУ”, констатовала је Пеовић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.