Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАВРШЕН ПОПИС СТАНОВНИШТВА НА ТЕРЕНУ

Непописани могу да се јаве телефоном до 17. новембра

До последњег дана октобра евидентирано је око 6.300.000 становника, више од 2,4 милиона домаћинстава и око 3.4 милиона станова
(Фото А. Васиљевић)

Теренски попис становништва, домаћинстава и станова у Србији завршен је синоћ у 20 часова, а грађанима који се нису пописали остављена је могућност да се најкасније до 17. новембра јаве ради договора о телефонском пописивању. Како истичу представници Републичког завода за статистику, од данас до 17. новембра грађанима ће бити на располагању и додатни бројеви телефона дежурних пописивача, по општинама и градовима, а њихов списак биће доступан на сајту ове установе. Инфо центар завода наставља са свакодневним радом, а све информације о продуженом попису грађани могу добити преко телефона 0800 444 005. У Републичком заводу за статистику нису саопштили податак колико је грађана пописано од 1. октобра до 7. новембра.

Подсећања ради, иако је попис становништва требало да буде завршен 31. октобра, он је ипак продужен до 7. новембра у Београду, Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду, Суботици и Новом Пазару, због недовољног броја пописаних особа. Подсећања ради, до последњег дана октобра евидентирано је око 6.300.000 становника, преко 2.400.000 домаћинстава и око 3.400.000 станова.

За попис у престоници у протеклих недељу дана ангажовано је око 300 пописивача из унутрашњости Србије, који су били смештени у једном београдском хотелу, како би помогли колегама у Београду, у коме је био и најмањи број пописаних грађана. Осим тога, у првој недељи новембра организовано је телефонско дежурство у Републичком заводу за статистику и у свим јединицама локалне самоуправе, како би грађани који из било ког разлога нису пописани могли да се јаве дежурном пописивачу.

Иако у Републичком заводу за статистику кажу да нису саопштавали никакве бројке, ни процене о броју пописаног становништва, локални медији већ су јавили о смањењу броја становника у одређеним регионима Србије – према њиховим наводима, регион јужне Србије је у протеклих једанаест година остао без 40.000 житеља, а највећи демографски пад бележи Лесковац, који је изгубио више од 18.000 људи, Врање, које се „смањило” за око 10.000 људи, Пирот, који је остао без 8.000 становника, Прокупље, које је између два пописа изгубило око 7.000 људи и Сврљиг, који је изгубио 3.349 људи.

Прелиминарни резултати пописа оправдавају страх демографа да је Србија између два пописа изгубила више од 5.00.000 људи. Оно што са сигурношћу знамо јесте да је наша земља, само на основу негативног природног прираштаја (већег броја умрлих у односу на рођене), изгубила око пола милиона људи у периоду од 2011. до 2022. године. Овој бројци треба придружити и оне које су напустили земљу између два пописа – процене говоре да се између 100.000 и 200.000 људи иселило из Србије.

У националном статистичком заводу наводе да су вести о брачном статусу наших суграђана, које су се појавиле на друштвеним мрежама, и у којима се говори да у Србији живи чак милиона нежења и око 700.000 неудатих жена – само спекулације. Они објашњавају да се први детаљнији подаци о становништву могу очекивати тек на пролеће следеће године.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.