Непописани могу да се јаве телефоном до 17. новембра

Теренски попис становништва, домаћинстава и станова у Србији завршен је синоћ у 20 часова, а грађанима који се нису пописали остављена је могућност да се најкасније до 17. новембра јаве ради договора о телефонском пописивању. Како истичу представници Републичког завода за статистику, од данас до 17. новембра грађанима ће бити на располагању и додатни бројеви телефона дежурних пописивача, по општинама и градовима, а њихов списак биће доступан на сајту ове установе. Инфо центар завода наставља са свакодневним радом, а све информације о продуженом попису грађани могу добити преко телефона 0800 444 005. У Републичком заводу за статистику нису саопштили податак колико је грађана пописано од 1. октобра до 7. новембра.

Подсећања ради, иако је попис становништва требало да буде завршен 31. октобра, он је ипак продужен до 7. новембра у Београду, Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду, Суботици и Новом Пазару, због недовољног броја пописаних особа. Подсећања ради, до последњег дана октобра евидентирано је око 6.300.000 становника, преко 2.400.000 домаћинстава и око 3.400.000 станова.

За попис у престоници у протеклих недељу дана ангажовано је око 300 пописивача из унутрашњости Србије, који су били смештени у једном београдском хотелу, како би помогли колегама у Београду, у коме је био и најмањи број пописаних грађана. Осим тога, у првој недељи новембра организовано је телефонско дежурство у Републичком заводу за статистику и у свим јединицама локалне самоуправе, како би грађани који из било ког разлога нису пописани могли да се јаве дежурном пописивачу.

Иако у Републичком заводу за статистику кажу да нису саопштавали никакве бројке, ни процене о броју пописаног становништва, локални медији већ су јавили о смањењу броја становника у одређеним регионима Србије – према њиховим наводима, регион јужне Србије је у протеклих једанаест година остао без 40.000 житеља, а највећи демографски пад бележи Лесковац, који је изгубио више од 18.000 људи, Врање, које се „смањило” за око 10.000 људи, Пирот, који је остао без 8.000 становника, Прокупље, које је између два пописа изгубило око 7.000 људи и Сврљиг, који је изгубио 3.349 људи.

Прелиминарни резултати пописа оправдавају страх демографа да је Србија између два пописа изгубила више од 5.00.000 људи. Оно што са сигурношћу знамо јесте да је наша земља, само на основу негативног природног прираштаја (већег броја умрлих у односу на рођене), изгубила око пола милиона људи у периоду од 2011. до 2022. године. Овој бројци треба придружити и оне које су напустили земљу између два пописа – процене говоре да се између 100.000 и 200.000 људи иселило из Србије.

У националном статистичком заводу наводе да су вести о брачном статусу наших суграђана, које су се појавиле на друштвеним мрежама, и у којима се говори да у Србији живи чак милиона нежења и око 700.000 неудатих жена – само спекулације. Они објашњавају да се први детаљнији подаци о становништву могу очекивати тек на пролеће следеће године.