Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО РУКОМЕТАШИЦА

Данас с домаћином одлука о другом кругу

Србија против Словеније у Цељу (18 ч) прво тражи победу, евентуално и одговарајућу разлику. – „Историјски” скор или шеста победа на ЕП од Београда. – Јањушевић: Да урадимо шта је до нас
Бити или не бити против Словеније: рукометашице Србије (Фото РСС)

Рукометашице Србије могле би да буду једна од прве две репрезентације које ће завршити надметање на Петнаестом европском првенству, ако данас (18 ч) у Цељу не избаце Словенију. Могуће да им за то буде неопходна победа са одговарајућом разликом, али свакако је циљ да освоје два бода, да би их каснији меч Шведске и Данске одвео у главну рунду.

Порази Србије од Шведске и Данске нису толико изненађење, колико јесте игра екипе, од квалитета до непознатих стратегија, али историјски гледано, ни скор 0-0-3 не би био необичан за наш женски рукомет на европским првенствима. Три ова учинка репрезентативке Србије су нанизале 2006, 2008. и 2010. и, после изузетне четврте позиције (4-1-3) на Шампионату у нашој земљи 2012, опет на турниру 2014.

Србија је почела да побеђује на европским шампионатима и у иностранству три године после светског „сребра” у нашој земљи (2013): славила је пет пута на 15 мечева до овог појављивања у Словенији: било је 2-1-3 (2016), 2-0-4 (2018) и 1-0-2 (2020). Укупно на турнирима које организује Европска рукометна федерација (ЕХФ) било је 17 победа (11 наступа).

Гледано од 2000. (2001. освојена светска „бронза“ као СР Југославија) наш женски рукомет је на европским првенствима ишао: 7 – 6 – 12 – 14 – 13 – 14 – 4 – 15 – 9 – 11 – 13. Они скорови 0-0-3 су били следећим резултатима: С. Македонија 23:25, Аустрија 27:32, Мађарска 27:35 (2006), Хрватска 26:30, Немачка 31:32, С. Македонија 30:31 (2008), Данска 20:25, Шпанија 23:26, Румунија 28:40 (2010), Црна Гора 19:22, Француска 16:27, Словачка 21:23 (2014).

Европска првенства јесу врхунског квалитета, али тешко да нације које много улажу у овај спорт нису очекивале више медаља, на 14 турнира. По једну су приграбиле Немачка („сребро”), Холандија („сребро”), Румунија („бронза”), по две Шпанија (сребрне) и Шведска („сребро”, „бронза”). Црна Гора, која је са Србијом носила женски рукомет СФРЈ, освојила је једно одличје, златно – 2012. у Београду.

Мађарска је играла само једно финале („злато”). Друга најтрофејнија велесила ЕП Данска (3-2-0), није дошла до медаље 18 година. Трећа сила Француска је играла два финала („злато”, „сребро”). Норвешка јесте супериорна са 12 одличја, од којих је осам златних. У сваком случају, само две селекције су више од два пута биле у финалу. У мушкој конкуренцији, на 15 турнира, најмање три финала одиграло је седам репрезентација.

Словенија за 30 година није развила свој женски рукомет за више од девете позиције на европским и осме на светским првенствима, и поред пет финала Лиге шампиона за Крим (две титуле) пре две деценије. На старту овог првенства је победила Данску, али је у другом колу убедљиво изгубила од Шведске.

„Није било еуфорије после Данске, већ нам недостаје искуства на оваквим турнирима. И пре почетка смо знали да ће одлучујућа бити утакмица са Србијом. Верујем да ћемо заиграти као на старту”, рекао је Драган Аџић, бивши црногорски селектор на челу домаће селекције.

У табору Србије нису причали о евентуално неопходних осам голова разлике:

„Постоји заједништво у екипи, атмосфера је супер од почетка, и на нама је да играмо хладне главе против Словеније како би победиле и виделе шта ће бити на мечу Шведске и Данске. Наравно да ће Словенију носити енергија са трибина, али побеђивале смо их у прошлим мечевима. Да прво урадимо оно што је до нас и победимо – рекла је Анђела Јањушевић, десни бек српске репрезентације која у Словенији покушава да афирмише више рукометашица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.