Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ново суђење пред новим судским већем у афери „Индекс”

Виши суд у Смедереву (Фото О. Милошевић)

Смедерево –  Суђење за корупцију на Правном факултету у Крагујевцу, познатије као афера „ Индекс” трајало је пуну деценију пред Вишим судом у Смедереву. Судски процес  је покренут у септембру 2009. из осмог покушаја, иако се са хапшењем осумњичених професора почело још у фебруару 2007. године. Коначно, крајем 2019. судско веће, на челу са судијом Слађаном Бојковић, првостепено је осудило шеснаест особа – дванаест професора и четири помагача – за примање мита и помагање у извршењу овог кривичног дела, на укупно 61 годину затвора. Изречено је и одузимање незаконито стечене имовинске користи појединим окривљеним у укупном износу од 19.900 евра и 1.500 тадашњих немачких марака по правоснажности пресуде, као и забрана обављања професије појединим осуђеним професорима у распону од три до пет година.

Након скоро три године Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду у осуђујућем делу и предмет у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење. Суђење се понавља Свети Пурићу, бившем декану Правног факултета у Крагујевцу којем је изречена највиша казна од осам година затвора, Драгани Петровић, професорки кривичног права (седам година), Саши Јовановићу из околине Велике Плане (шест година), Драгану Батавељићу, професору уставног права ( шест година), Емилији Станковић, професорки римског права и у време избијања афере помоћници министра просвете (пет година),  Зорану Симићу, бившем шефу студентске службе ( пет година), Божину Влашковићу, професору ауторског права ( четири године), професорима Срђану Ђорђевићу, Милени Петровић, Ненаду Ђурђевићу и домару Андрији Томовићу, осуђенима на по три године, затим професорима Радоју Брковићу, Миодрагу Мићевићу, као и Оливери Којић, референткињи за студентска питања, осуђенима на по две године затвора, и професорки Јасмини Нектаријевић (шест месеци кућног затвора). На списку за поновљено суђење нашао се и професор Иван Чукаловић, осуђен на две године затвора. Он је крајем прошле године преминуо од последица заразе вирусом корона, па ће против њега бити обустављен поступак.

Новим судским већем председаваће судија Вишег суда у Смедереву, Лидија Јовановска, сазнаје „Политика”. Суђење се враћа на почетак, али извођење нових доказа није неопходно, већ ће се, највероватније, ићи на поновну оцену доказа. Није познато када би ново суђење могло да почне, јер судија мора да се упозна са обимним предметом.

У одлуци о укидању првостепене пресуде за све осуђене Апелациони суд оспорио је аргументацију првостепеног суда у вези наредбе за тајни надзор од 16. септембра 2006. године. Споран  је и статус сведока Томислава Спасића, јер према другостепеној пресуди, уколико је он поступао као полицијски службеник није могао бити испитан у својству сведока, а статус прикривеног иследника могао је добити само издавањем наредбе што је било у надлежности истражног судије Окружног суда у Београду, на предлог Специјалног тужилаштва, а таква наредба није издата. Подсећамо, према наводима из оптужнице  Томиславу Спасићу, у то време полицијском инспектору ПУ Смедерево, првооптужени ауто-лимар Саша Јовановић понудио је да му обезбеди диплому Правног факултета у Крагујевцу без полагања испита, а да овај заузврат стопира истрагу о нелегалној трговини аутомобила у којој је учествовао. Он је о томе обавестио свог надређеног и тужиоца и онда се кренуло са снимањима, а Спасић је у поступку третиран као сведок.

Апелациони суд такође налази да се образложење првостепеног суда да окривљени професори Правног факултета у Крагујевцу имају статус службених лица не може прихватити као довољно јасно и аргументовано, a оспорава и примену блажег закона.

Апелациони суд је као неосновану одбио жалбу вишег јавног тужиоца у Смедереву и потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу, оцењујући закључак Вишег суда у Смедереву правилним. Тиме је суд ослободио петоро окривљених: Мирослава Гаљака, Рајка Ћосовића, Дејана Атанацковића, Зорана Ковачевића и Ненада Обрадовића.

Треба подсетити да су се на оптуженичкој клупи у овом маратонском процесу остали само они који су се теретили за кривична дела примање мита и подстрекивање на примање мита, за која релативна застарелост наступа после 15, а апсолутна после 30 година. Са листе оптужених, најдуже у историји српског правосуђа, протоком времена нестало је више од 40 имена услед застаревања појединих кривичних дела. Првобитно се спајањем две оптужнице на листи оптужених нашло 86  професора, студената и посредника за више од стотину кривичних дела. Оптужницом је прецизирано да су испити коштали од 500 до 1.000 евра, а дипломе од 12  до 16 хиљада евра.

Чекајући правоснажну пресуду већи део окривљених професора дочекао је пензију, а данас најмање два актера афере „Индекс” под претпоставком невиности и даље раде на Правном факултету у Крагујевцу. Према сазнањима „Политике”, никоме није изречена нека дисциплинска мера, нити су поништени неки од спорних испита и диплома.

Сви оптужени негирали су кривицу, осим бивше надзорнице у пожаревачкој ”Забели”, Радмиле Јовановић Цанић, која је признала да је купила шест испита за пет хиљада евра.

Судски маратон

Процес „Индекс” је три пута враћан на почетак када је већ бивао у завршним фазама, прво због реформе правосуђа, потом због измене Закона о кривичном поступку и, на крају, услед промене поротника у свим судовима. Одуговлачењу је, осим великог броја оптужених, допринео и штрајк адвоката, кише, поплаве, снегови, семинари, конгреси, болести...  Рекордер је бивши декан Предраг Стојановић који је своју одбрану изнео скоро осам година након почетка суђења, правдајући одсуства лекарским уверењима чија су вештачења показала да је способан да прати суђење, а у суду се појавио тек након што му је одређен притвор који је замењен новчаним јемством да ће се редовно одазивати на позиве за рочишта. У односу на њега је раздвојен поступак, али би то сада требало да буде спојено по истој оптужници. То се највероватније односи и на оптуженог професора Бору Чејовића и адвоката Звонка Марковића.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.