Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

За десет година удвостручена употреба пестицида у ЕУ

У државама чланицама Европске уније од 2011. до 2020. анализирано је више од 44.000 узорка свежег воћа, а резултати су забрињавајући
(Фото EPA-EFE/NEIL HALL)

Организација Пестициди екшен нетворк ПАН Јуроп још једном је упозорила да се европски пољопривредници оглушују о напоре да се употреба пестицида у узгоју воћа сведе на минимум.

Иако је у плану европске стратегије да се до 2030. преполови употреба ових хемикалија, најновији извештај показује да воће никад није било загађеније него последњих година.

Наиме, у државама чланицама Европске уније од 2011. до 2020. анализирано је више од 44.000 узорка свежег воћа. Откривено је да се контаминација јабука, крушака и шљива пестицидима готово удвостручила од прве године истраживања.

Узорковање је показало огроман раст загађених јабука, крушака и шљива. У врху листе нашле су се крушке са 49 одсто присутности пестицида, грожђе са 44 одсто, јабуке 34 одсто, шљиве 29 и малине 25 одсто. Треба напоменути, наводи се, да су током сачињавања извештаја узимани у обзир чак и најмањи остаци пестицида пронађени на воћу.

У документу који је названа „Рај за пестициде” истакнуто је посебно да су код крушака из Белгији у 71 одсто узорака пронађени пестициди макар и у траговима, у холандским у 70 одсто и португалским 68.

У тих десет година тестирано је око 17.700 узорака јабука. Садржај пестицида се на крају овог периода удвостручио. Када је у питању то воће, у 2020. највише су контаминиране оне из Холандије у износу од 71 одсто, а следе је Грчка са 54 и Португалија са 50 одсто.

За шљиве је прегледано 4.650 узорака, а резултати су показали раст контаминације од 81 одсто. На првом месту је Мађарска са 42 одсто контаминираних узорака, затим Грчка са 41 и Пољска са 39 одсто. Грчка је имала највише контаминираних узорака грожђа, 56 одсто, на другом месту је Италија с 47, а на трећем Румунија са 43 одсто. У истом периоду прегледано је и 1.497 узорка малине. Највеће загађење пестицидима имале су оне из Норвешке са 64 одсто, а затим следе Пољска са 34 и Италија са 25 одсто.

Ова организација у свом извештају коментарисала је десетогодишња испитивања и закључила да су закони ЕУ о забрани најштетнијих пестицида и контаминацији воћа, која је већа него икад досад, показали потпуни неуспех.

У извештају истичу да су остаци пестицида повезани с повећаним ризиком од многих, па и најтежих болести као и да су изузетно токсични за животну средину.

Из организације ПАН наводе да је циљ Европске уније о смањењу пестицида унапред „осуђен на пропаст”, док су у португалском огранку организације рекли „да је воће све више контаминирано јер индустрија пише правила”.

– Европска комисија је до 2018. страховала због овакве ситуације на тржишту, али не видимо да је предузета конкретна мера – оптужује ПАН Јуроп и додаје да се уместо пољопривреде без токсина, Европска унија окреће потпуној употреби хемикалија у производњи.

Истовремено, потрошачи кажу да је пре свега споран квалитет, али да је то данак политици производње савршених плодова. Већ годинама смо сведоци да се на тржишту тражи воће униформисаног изгледа, јабуке рецимо искључиво црвене боје, плодови исте величине…

– Да није за јело, било би у реду. Квалитет је нестао и изглед је једино важан. Деца која се сада рађају, заправо никада неће знати какав је укус воћа некада био и неће ни знати да нешто пропуштају – кажу потрошачи, реагујући на извештај о пестицидима.

Истраживачи напомињу да се ово испитивање разликује много од свих досадашњих јер показује како се кроз читаву деценију мењао начин употребе пестицида у воћарству.

Док су плодови кивија пре десет година били скоро ослобођени (четири одсто) ових токсичних супстанци, сада је скоро трећина (32 процента) контаминирана. Исто тако, половина свих вишања које су узорковали званичници било је контаминирано у 2019. години, у поређењу са 22 одсто у 2011. Ово повећање учесталости продаје контаминираног воћа и поврћа потрошачима иде руку подруку с повећањем интензитета пестицида. Све више се користе хемијске супстанце које би требало да буду забрањене у Европи. До 2019. године половина крушака произведених у Европи била је контаминирана са чак пет таквих супстанци, док је сада 87 одсто у крушкама које се узгајају у Белгији или 85 одсто оних произведених у Португалији. Иако научници упозоравају на све већи број доказа да такви „хемијски коктели” појачавају утицај на људско здравље, такве комбинације још увек нису забрањене у производњи.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alisa
Potpuna katastrofa totalni neuspeh evropske unije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.