Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЈОШ ЈЕДНА УСПЕШНА БЕРБА

Вински рај у селу Потркање

Александар Тодоровић успео је да на винску карту Европе и посебно Француске врати књажевачко виногорје, а његова винарија, с погледом на долину Сврљишког Тимока испод старопланинског масива, пример је успешног рада
(Фотографије Станко Костић)

Љубав према родној груди Србији, вину и поштовање културе друге домовине Француске определили су Александра Тодоровића да на винску карту Европе врати књажевачко виногорје. Вино је нашло пут и на пробирљиво француско тржиште, а његова винарија, ушушкана на коси између две плантаже засада винове лозе с погледом на долину Сврљишког Тимока, изнад које се у даљини уздижу очаравајући обронци старопланинског масива, пример је успеха.

Његова животна прича је необична.

– С двадесет година, тачније 1990, обрео сам се у Француској без пријатеља и знања језика. Није било посла који нисам радио. Као сваки емигрант прошао сам послове у текстилној индустрији и грађевинарству, радио у кафићима, ресторанима, хотелима. Научио сам језик, а зарађени новац уложио на усавршавање језика на Сорбони и упис студија правних и политичких наука које сам завршио на Универзитету Пантеон-Асас. Магистрирао сам европско право у Лиону и започео докторске студије – прича наш саговорник.

Лекција из Француске

У том тренутку, присећа се, схватио је да је са стеченим дипломама заправо на почетку.

– Брзо сам схватио да у Француској није битно шта си, него колико имаш пара. Потпуно другачије него у мом родном Горњем Милановцу под Рудником. Тако сам кренуо да тражим себе у далеком свету. Извесно време радио сам у филмској индустрији у Азији. Оснивач сам Српског филмског фестивала у Паризу и Чикагу. Ту сам негде и заволео вино – открива Тодоровић.
Сплетом околности, некако у то време, посао га је довео у Тимочку Крајину. Одмах су га освојили и тај крај и људи, а поготову вино, које је спремао Томислав Богдановић у породичном подруму у селу Потркање. Родило се тада
необично пријатељство, па је нашег саговорника Богдановић успео да наговори да откупи ситне парцеле и започне груписање плантаже, у чему му је старина веома помогао. У архиви чува 122 купопродајна уговора.

Село Потркање налази се на два километра од села Равне, где је откривен римски локалитет Timakum Minus из првог века. Ту је пронађена и статуа римског бога вина, а осликани зидови с котарицама и грожђем сведоче да се на овом поднебљу вековима гаји грожђе и справља вино.

Готово сва околна брда била су до деведесетих година прошлог века прекривена засадима винове лозе чије је грожђе откупљивао чувени комбинат „Џервин”, трећи по производњи вина у тадашњој земљи. Санкције су уништиле овај индустријски гигант, стручњаци отишли у суседне државе, виногради остали заборављени и запустели. Старији ће се можда сетити крилатице „Нема вина без ’Џервина’”.
У таквим условима после куповине парцела Александар Тодоровић започиње свој нови бизнис. Након много мука око крчења и припрема терена ничу 2015. године засади каберне совињона, пино ноара, мерлоа, шираза, шардонеа и совињон блана. Обновљене су и парцеле домаће аутохтоне сорте вранац, чије вино је понос Винарије „Тодоровић”.
Лоза с овог подручја обећава добро вино из бројних разлога. Све што треба је ту: повољна умереноконтинентална клима, састав тла, надморска висина од око 450 метара, положај који прати ток Сврљишког Тимока, што даје довољну влажност. Наравно и велики број сунчаних дана који обезбеђује довољно топлоте. Падавине, свежину и проветреност доносе ветрови с Ртња и Старе планине. Важна је и сачувана традиционална рецептура справљања вина. Ипак, Тодоровић истиче како и најбољи квалитет могу да покваре лоша технологија и нехигијена.

Тако је он кренуо у други део свог плана: поред гајења грожђа одлучио се и за производњу вина. У подножју парцела саградио је савремени подрум с најсавременијом опремом за прераду грожђа, складиштење и чување вина капацитета око 300.000 литара.

Винарија је сертификована за органску производњу вина, а за справљање вина задужен је француски експерт Кристоф Дефонтен. Тодоровић га хвали и каже како је он „уз помоћ знања и праксе француске школе успео да укроти немирни темперамент вранца, а да му сачува препознатљивост”. Дефонтен је и свим осталим врстама вина очувао традиционалне ноте Тимочке Крајине, па нису изостале ни златне и сребрне медаље за квалитет у Француској.

О подруму иначе брине Марко, унук Томислава Богдановића, а до винарије се може доћи из смера Књажевца преко Ниша и из Зајечара.

За понос вина „вранац” и „шардоне”

У винарији нас је сачекао власник с којим смо комбијем обишли још необране плантаже винограда. У непрегледним редовима тридесетак берача брало је презрело грожђе. Спаковано у гајбице оно се тракторима директно спушта у винарију, тј. подрум који чини срце технологије у коме се одвија производни процес. Грожђе се рампом допрема до савремене муљаче, где се муља. Исцеђени грожђани сок за бело вино, одвојен од петељки, семенки и кожица директно се одводи у танкове где се хлади и после краћег одлежавања уводи у ферментацију.

Сок од црних сорти одвојен од петељки, али с кожурицама, одводи се у танкове где ври, а касније се даљом прерадом добија вино. Врење се врши домаћим квасцима.

Укопан у брдо је део подрума испуњен храстовим бурадима где вино одлежава. Понос ове винске куће су вина „вранац”, „шираз”, „мерло” и „шардоне”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.