Симић: Треба нам широк дијалог о рударству и геолошким истраживањима

Директор компаније Јантар група која се бави геолошким истраживањима Душан Симић рекао је данас да је Србији неопходан широк друштвени дијалог о рударству у који би били укључени сви заинтересовани од инвеститора преко државе до појединаца, а како би се дошло до прихватљивих решења за рударске пројекте.

„Треба направити широку платформу за разговоре која би окупила све, од рударских компанија, геолога, државе, локалних самоуправа до заинтересованих појединаца. Само тако може да се дође до решење прихватљивих за све”, рекао је Симић на панелу „Перспективе рударства и како превазићи изазове у Србији” који се одржава у склопу конференције „Минерални ресурси Србије, одрживи раст кроз одговорно рударство” у организацији Делфи економског форума.

Он је додао да се мора више радити с људима на терену и да им треба објашњавати значај геологије и рударства, јер, како каже, све материјалне ствари које имамо су добијене захваљујући рударству и без њега нема савремене цивилизације.

„Последње искуство из источне Србије око Беле Паланке које имамо била је одлична сарадња са општином и сељацима који су нам помагали на терену, али смо им претходно више месеци објашњавали шта радимо и каква ће корист бити за њих. Причали смо и о могућим последицама и да ли ће их уопште бити”, рекао је Симић, наводи Танјуг.

Он је приметио да су становници рударских подручја у источној Србји спремнији да прихвате истраживања и рударство, јер знају да се од њега добро живи, али да проблеми настају у западној Србији, где рудника готово нема.

Директорка компаније Балкан голд Биљана Ранкић навела је да та компанија није имала проблеме током истражних радова у околини Рашке, оценивши да је разлог тај што је то старо рударско подручје, као и да отпори експлоатацији руда који су виђени прошле године имају неку другу основу.

„Ово нема везе са озбиљним зеленим агендама, већ је потпуно диригована ситуација која је нас у рударском сектору затекла неспремне, јер није било никаквог окидача за овакву ситуацију”, изјавила је Ранкићева.

Балкан Голд је у власништву канадске корпорације Ерин Вентурес Инц. и има ексклузивно истражно право на лежишту бората Пискања код Рашке.

Ранкић је истакла како треба само донети недостајућа подзаконска акта и поштовати важећи Зако о рударству и омогућити свима да раде свој посао.

„Пробем у Србији је што сви воле да причају како треба да се ради оно у шта се не разумеју. Дошли смо у ситуацију да људи без везе са струком и без аргумената наступају, али имају подршку за то. Србија је рударска земља од давних времена и тако траба и да остане”, закључила је.

Председник Српског геолошког друштва и професор Рударско-геолошког факултета Владимир Симић приметио је да образовни систем у Србији треба мењати, како би се од основне школе стицала основна знања о геологији, али је напоменуо и да атмосфера у друштву и медијско извештавање о таквим темама имају директан утицај на заинтересованост за студије рударства.

„Имали смо ове године само 50 одсто уписаних на факултет, што је последица прошлогодишњих напада на једну фирму, па и рударство у Србији”, оценио је Симић.

Он је нагласио да геолози и рудари нису непријатељи ове земље и да раде у складу са законима.

„Стекао сам утисак да се као народ много бавимо оним што нам није струка. Имамо минерал који је откривен само у Србији, о њему нико ништа не зна да би могао да каже да ли ће да загади животну средину, али ако се не дозволи израда студије о утицају на животну средину нећемо ништа ни знати”, рекао је Симић.

Адвокат Ненад Станковић скренуо је пажњу на то да компаније које су инвеститори у рударству имају права гарантована законом и међународни прописима, те да им држава мора обезбедити равноправан третман са домаћим и осталим иностраним компанијама.

„Не може комапнија која испуњава законске прописе да не добије од владе дозволу и да гледа како неки други раде, а она не може”, рекао је Станковић и упозорио да држава због тога може да сноси озбиљне трошкове пред међународним арбитражама.

И Станковић се заложио за отварање озбиљног јавног дијалога о рударским пројектима, али је истакао и да менаџмент рударских компанија мора да буде друштвено одговоран и да се упита шта све њихово пословање може да промени у средини у коју долазе, како би прилагодиле пословање локаним обичајима и избегли проблеме.

„Одговорно пословање треба да води рачуна о климатским променама, животној средини и зеленој агенди за Западни Балкан и да штитити права запослених”, закључио је Станковић.