Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО РУКОМЕТАШИЦА

Норвешки систем за наредне испите

Србија у Словенији није ни покушала да игра једини прави победнички стил женског рукомета, који је екипу са севера Европе одвео до 32 полуфинала на последњих 40 надметања. – Шта са Балкана инспирише стручни штаб једине суперсиле...
За нове радости потребна промена приступа игри: рукометашице Србије (Фото EPA-EFE/Antonio Bat)

Рукометашице Србије неће играти у Е групи Петнаестог европског првенства у Љубљани, па неће бити ни најаве сусрета са Норвешком, али без једине суперсиле женског рукомета тешко да може да се одјави наступ са три пораза из исто толико мечева, гол-разликом - 22 и одсуством сегмената који су обавезни део игре „брзог центра”, неколико деценија од епохе Светлане Китић.

Репрезентација Србије је један ранг испод нивоа Шведске, која је изгубила прво полувреме од Данске са 13:5, Данкиња које нису могле са Словенкама и Словеније одакле је селектор Брегар, али и када је претходних година играла главне рунде, гледало се у полуфиналне висине Норвешке. Шампионат који се сада одвија у Љубљани и Скопљу, јесте 40. наступ Норвежанки на великим првенствима од њихове прве медаље, „бронзе“ на Светском шампионату 1986. (нису играле само на Олимпијским играма у Атини 2004).

У овом периоду су 32 пута играле полуфинале, а 23 финале, освојивши 14 златних медаља. Полуфинале великог првенства је „два ранга” изнад актуелне позиције Србије, која је пре деценију одиграла два, уз једно финале. Да ли је то било због подршке гледалаца у Београду 2012. и 2013? „Рукомет је седам против седам на терену“, каже Торир Хергеирсон, селектор Норвешке од 2009, 58-годишњак који се оне 1986. преселио са свог Исланда у Норвешку, где је од 1994. подизао национални рукомет уз легендарну Марит Брејвик.

Норвешка (19 голова више од Шведске, из четири шута мање 149/102, Србија 123/66) је наравно узор и другима, који исто не могу да досегну њене висине, али Србија у Цељу није ни покушала да игра „норвешки”. Која је то игра каже Марит Брејвик, селектор од 1994. до 2008. (Хергеирсон радио са јуниорском репрезентацијом до 2001. када се придружио стручном штабу „А“ селекције), која највише верује одбрани 6-0.

„Норвешка репрезентација највише пажње указује изградњи игре у одбрани. Онда интеракцији голмана и одбране. Гледа се шта да се ради и када је голман сам против играча противника. Ако сте ово урадили, постоји темеље за брзу контра-игру по којој је Норвешка препознатљива. Другачије је када играчице одлазе, али се увек зна ко шта ради и ко је следећи, та култура је веома јака у екипи. Када се повуче Нора Мерк, добићемо нову, мало јачу ватру, од играчица које су сада поред ње. А са рукометашицама које су талентоване и са добрим рубовима екипе...Радујем се и наредном периоду норвешког женског рукомета”.

Торир Хергеирсон, који је у Ослу студирао исто што и Брејвикова (она га је и одредила за селектора јуниорки), Универзитет за спорт, разговоре о рукомету „почиње и завршава” причом о развоју.

„Да не мислим о напредовању, отишао бих. Може да се деси да се развијате и да не побеђујете, али пре ће бити да ћете побеђивати. Са мојим сарадницима, психолозима, физиолозима, кондиционим тренерима, радим на развоју. Норвешка екипа не мисли на резултате, иако од њих зависимо. Оно што је добро радимо више, остало развијамо. Треће, учимо ново. Од Францускиња физичку припрему и одбрану, од Холанђанки брзину, од Данкиња технику, од екипа са Балкана тактичке разраде. Са много звезда у екипи, могу да се јаве проблеми, али то није случај са норвешком репрезентацијом. Нема неважних чланова репрезентације, али филозофија је – прво екипа“.

Од 1988. (Светлана Китић) је било 29 избора играчице године Светске федерације ИХФ – Норвежанке су лауреати биле шест пута. У последњих десет година – једном. Суперзвезда Нора Мерк – ниједном. И поред 11 медаља са великих првенстава (два јуниорска „злата“) и пет титула клупског првака Европе.

„Годинама су тврдили да не могу да будем десни бек са висином од 170  сантиметара, али одрасла сам верујући да нема препрека које не могу да савладам“, каже Нора, која је и поред девет тешких повреда, са 31 годином, први ас женског рукомета...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.