Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наталијина рамонда, симбол победе

Краљица Наталија Обреновић, непознати аутор (Фото: Музеј рудничко-таковског краја) Наталијина рамонда – цвет (Фото Википедија)

Наталијина рамонда – цвет који се носи на реверу, на Дан када је потписано примирје у Првом светском рату, 11. новембар, говори о српском народу, искушењима која је прошао током и после Првог светског рата и о васкрснућу Србије.

Наталијина раманода  позната као „цвет феникс” постала је симбол српског страдања у Првом светском рату, када је погинула готово трећина укупног становништва, будући да има особину да се када наступи сушни период, притаји и осуши, да би са појавом воде „васкрснула” и поново озеленела. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да „стане на ноге”, након исцрпне борбе.

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) припада фамилији Gesneriaceae, која углавном обухвата биљне врсте распрострањене у тропским и субтропским областима. Наталијина рамонда је висока до 10 центимтара. Тамнозелени и елиптични листови образују розету која лежи на каменитој подлози. На врху стабљике налази се по неколико љубичастих цветова. Цвета у периоду од априла до јуна. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте боје.

Рамонде су реликти терцијера, времена када је клима у Европи била топлија и влажнија. За време леденог доба оне су нашле скровиште у клисурама и кањонима где их данас најчешће и налазимо. Ове биљке, „живи фосили”, неповољне утицаје спољашне средине у великој мери преживљавају захваљујући поикилохидричности.

Наиме, када наступе неповољни услови на станишту, као што су недостатак влаге, ниске или високе температуре, долази до успоравања физиолошке активности и биљка улази у тзв. анабиозу, физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају. Након што се повољни влажни услови поново успоставе, биљка се постепено опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава.

Ову јединствену појаву, први је уочио ботаничар Павел Черњавски, који је случајно просуо воду по једном хербарском примерку R. nathaliae. Када је сутрадан отворио хербаријум угледао је зелену биљку.

Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је познати српски лекар и ботаничар, др Сава Петровић. Био дворски лекар Краља Милана Обреновића који је у то време своју функцију обављао из Ниша. Иако је првенствено желео да новооткривеној врсти да име нишка рамонда, одлучује да у част Краљице Наталије врсти да име Наталијина рамонда.

Наталијина рамонда је трећа и последња откривена врста из рода рамодни, после српске рамонде нађене на Ртњу од стране Јосифа Панчића, и Ramonda myconi, која је ендемит Пиринејског полуострва.

Наталијина рамонда као симбол Дана примирја у Првом светском рату

Наталијина рамонда осим у Србији расте и у Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори, на северозападу Бугарске. На високим планинама и то оним које су биле сведок ратне голготе српске војске. Налази се по обронцима Ниџе, неприступачним камењарима Албаније, стенама северне Грчке, врлетним клисурама, на северним, хладним местима југоисточне Србије… Тамо где су остале биљке одавно одустале, она пркосом процвета.

Наталијина рамонда је ендемо-реликтна врста, у Србији је у групи Законом строго заштићених врста, што значи да је њено сакупљање и нарушавање станишта строго забрањено и кажњиво. Опстанак ове врсте угрожава нарушавање повољних услова на њеном станишту услед микроклиматских промена, инфраструктурна урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање јединки у хортикултурне сврхе.

Завод за заштиту природе ради на очувању врсте, па су подручја на којима она расте проглашена за заштићена подручја – Парк природе „Сићевачка клисура”, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура”, Специјални резерват природе „Сува планина”, Национални парк „Шар планина”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.