Лекић: Ђукановић мора што пре да именује мандатара

Од нашег дописника

Подгорица – Намера Мила Ђукановића је да блокира парламент тако што је контролисаним посланицима дао инструкцију да не гласају за избор судија Уставног суда. Продужетак тог плана је да се у општој нестабилности институција спречи и потпуно конституисање тужилаштва. Дакле, ДПС и њихови сарадници имају могућност да подржавањем четири кандидата учине суд функционалним или да јавно и аргументовано оспоре предложене кандидате. Ако не ураде ни једно, ни друго, свакоме ће бити јасно коме је у интересу производња хаоса у земљи, каже за „Политику” Миодраг Лекић, лидер Демоса, кога је парламентарна већина предложила за премијера, али му председник државе не даје мандат за формирање нове владе.

Коментаришући политичку кризу у земљи, он оцењује да је план Ђукановића да у држави функционална остане само институција председника. Напомиње да се усвојеним изменама Закона о председнику „не укида ниједна уставна надлежност шефа државе, већ да се само уграђују механизми спречавања злоупотребе Устава”.

Наш саговорник поручује да се зна логичан редослед потеза.

„Избор судија Уставног суда, који ће се изјаснити о поменутом закону. Да је партијском председнику државе стало до оваквог, једино легалног и одговорног решења, он би укинуо забрану посланицима своје странке и другима које контролише да се изјасне о јавним кандидатима за Уставни суд које је предложио надлежни одбор. Опште је познато да се ради о аутономним кандидатима, стручне и неполитичке биографије, између осталог и с међународним искуством. Коначно, еманципаторски звучи и чињеница да су међу четири кандидата три жене”, рекао нам је Лекић. „ДПС и њихови сарадници имају могућност да подржавањем четири кандидата учине суд функционалним или да јавно и аргументовано оспоре предложене кандидате. Ако не ураде ни једно, ни друго, свакоме ће бити јасно где је интерес блокаде и производње хаоса у земљи.”

Према речима Лекића, рационални и брз излаз из настале кризе је „да председник државе, на основу уставне обавезе коју је очигледно игнорисао, сад направи озбиљан круг разговора с представницима парламентарних партија и зависно од постојања предлога већине, омогући именовање потенцијалног мандатара, било како се он звао, и тиме омогући гласање у скупштини, која је крајње место уставно-демократске одлуке о формирању сваке владе”.

Лекић верује да је, ко год буде водио Црну Гору, „озбиљан заокрет могућ ако се одустане од поимања политике као вештине трајања владавине, односно ако се афирмише вредност владавине, наравно демократске и јавно одговорне.”

„Примарно је у овом тренутку зауставити талас аутодеструкције и покренути свест и акције према заједничком интересу целе земље. Правна држава, економија, јачање интегративних димензија земље морали би имати приоритет”, порука је Лекића.

Политичко-економска криза у Црној Гори се све више и агресивније означава као последица „недопустивог руског утицаја”, чиме се покушавају једни политички афирмисати, а други дисквалификовати.

„Уочљива је тенденција употребе и злоупотребе геополитике за унутрашње прилике. И ту настаје неподношљива лакоћа етикетирања, чему се треба одупрети. Недавно сам био принуђен да тужим суду један београдски лист због тачно 11 неистина о мени с циљем представљања моје личности у лажном светлу. Све наведене неистине су, наравно, заслуживале презир, али иако је лист објавио деманти, и то на свих 11 лажи, одлучио сам да због једне посебно прљаве, оне о руском финансирању, уредник листа то ипак докаже на суду. Или буде санкционисан правним путем, мада је лагати и неморално, ако је неком још стало до тога”, каже Лекић и додаје: “Истина мора бити заједнички циљ. И то се односи на све, примарно од политичара па до свих других, без поштеде, који учествују у јавном животу.”

Бојовић: Председник би да и даље крши Устав

Мило Ђукановић је одлучио да по „утабаним стазама наклоњеног међународног менторства” затражи мишљење Венецијанске комисије. Тим поводом за „Политику” потпредседник Демократске народне партије Драган Бојовић каже: „Мишљење овог тела је могао да тражи и раније или се можда нада да ће сада, у последњи час, добити мишљење које ће му омогућити да даље крши Устав, као што је раније преко својих оданих кадрова у Венецијанској комисији успео да испослује да поједини чланови Судског савета, противно Уставу, остану до дана данашњег на својим позицијама, иако су им мандати истекли још давне 2018. године.”