Припремно рочиште одуговлачи кривични поступак

Судије кривичари закључили су да припремно рочиште, које претходи суђењу, не само да није потребно, већ у великом броју случајева одуговлачи кривични поступак. Иако је замишљено као фаза поступка која треба да припреми и испланира предстојеће суђење, у пракси се показало да ова новина, уведена изменама Законика о кривичном поступку, не доприноси ефикасности.

– Начелна идеја о некаквом „отварању карата” странака пре одржавања главног претреса и омогућавању да суд унапред буде детаљно упознат са „плановима” оптужбе и одбране у погледу њихове доказне иницијативе није оживотворена. У пракси се често, некада и као вид страначке „тактике”, износе нови доказни предлози увелико током одржавања главног претреса, па и у његовим завршним фазама, независно од тога што је одржано припремно рочиште на којем су странке и бранилац имали прилику да се изјасне о доказима које „планирају” да изведу – казала је Јелена Шкулић, судија Вишег суда у Београду, која ускоро прелази на нову дужност судије Апелационог суда.

Нагласила је да ће суд увек морати да се бави утврђивањем потпуног и тачног чињеничног стања. Зато је нелогично лимитирање доказне иницијативе странака на темељу механизма припремног рочишта.

– У пракси је увелико примећено да се припремно рочиште веома ретко одржава онда када по ЗКП-у, а пре свега према критеријуму прописане казне, оно није обавезно. Ово представља кључну индикацију реалне „вредности” и правог значаја припремног рочишта у пракси. Судска пракса није стекла уверење да је припремно рочиште заиста корисно, па се оно одржава само онда када се мора и када се такво рочиште не може избећи, односно када закон на то „приморава” суд, с обзиром на висину прописане казне у конкретном случају – објаснила је судија.

Обрнуто, уколико је суду препуштено да се сам определи, у пракси се најчешће одлучује да се припремно рочиште не одржи.

– Зато би најадекватније било да се оно потпуно укине као елемент припремања главног претреса или, ако се ипак оцени да је оно потребно у неким ситуацијама, његово одржавање треба да буде потпуно факултативног карактера, те да се суду односно председнику већа препусти да у сваком конкретном случају и на темељу свог слободног судијског уверења, оцени да ли има или нема сврхе одржати припремно рочиште – навела је судија Јелена Шкулић.

На недавно одржаном саветовању кривичара на Златибору, судија је нагласила да припремно рочиште може трајати чак и месецима, а да се доказни предлози могу подносити и прихватити и током главног претреса, што је важно и са становишта права на одбрану. Зато је предложила да се потпуно укине ова фаза кривичног поступка.

– Овај процесни стадијум није постојао у ранијим законима, како у време социјалистичке Југославије и периоду СРЈ, тако и током важења Закона о судском кривичном поступку Краљевине Југославије из 1929. године. Припремно рочиште уведено је у кривични поступак Србије тек сада важећим ЗКП-ом, који је за један „круг” специфичних кривичних дела, попут организованог криминала, почео да се примењује 2011, док је његова целовита примена у погледу свих врста кривичних дела започела 2013. године – рекла је судија Шкулић.

Председник већа дужан је да започне припреме за главни претрес одмах после пријема потврђене оптужнице и списа предмета. Деценијама раније, припремање главног претреса сводило се на „међуфазу”, а сада припремно рочиште представља вид прелиминарног „суочавања” оптужбе и одбране пред судом.

Установа припремног рочишта требало је да обезбеди процесну дисциплину, систематично и економично одвијање главног претреса, тако што би се он растеретио од свега оног што је небитно, непотребно и неспорно. Чини се да овај својеврсни „списак лепих жеља” у пракси ипак није остварен, а „отварање карата” оптужбе и одбране пре суђења знатно доприноси одуговлачењу.

Основна идеја законодавца очигледно се своди на „приморавање” странака, браниоца и оштећеног да већ на припремном рочишту представе све своје „доказне планове”, уз могућност да у супротном сносе и одређене процесне последице.

– Председник већа на припремном рочишту позива странке, браниоца и оштећеног да образложе предложене доказе које намеравају да изведу на главном претресу, при чему ће их упозорити да се неће извести они докази који су им били познати, али их без оправданог разлога на припремном рочишту нису предложили. И током припремног рочишта је могуће доказно „активирање” суда по службеној дужности. Председник већа може, и без предлога странака, браниоца и оштећеног, наредити прибављање нових доказа за главни претрес ако оцени да су изведени докази противречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио – казала је судија Јелена Шкулић.

Припремно рочиште одржава се без присуства јавности. Закон посебно уређује садржину позива, када је реч о могућности да оно, под одређеним условима, „прерасте” у главни претрес.

У таквим случајевима нарушава се начело јавности суђења, односно главног претреса који је централни део кривичног поступка и који је формално јаван.

Недозвољени докази

На припремном рочишту странке се изјашњавају о предмету оптужбе, образлажу се докази који ће бити изведени на главном претресу и предлажу нови докази, утврђују се чињенична и правна питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу, одлучује се о споразуму о признању кривичног дела, притвору и обустави кривичног поступка, као и о другим питањима за која суд оцени да су од значаја за одржавање главног претреса.

И у стадијуму припремног рочишта односно пре његовог одржавања, издвајају се из списа недозвољени докази, што се чини по службеној дужности. Ако председник већа утврди да се у списима налазе записници који садрже чињенице које не могу бити коришћене у кривичном поступку или се на њима не може засновати судска одлука, односно обавештења која се морају издвојити из судских списа, попут оних проистеклих из оперативних полицијских радњи, на пример информативних разговора полиције са грађанима, донеће решење о њиховом издвајању.