Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Родитељи не треба да деле савете, већ да постављају питања

Постављањем питања типа – с ким се дописујеш, да ли се познајете, имате ли заједничке другаре, да ли си сигуран да се не ради о лажном представљању... заправо дајемо детету прилику да размисли о ситуацији и сâмо освести неке проблеме о којима није размишљало
(Фото Анђелко Васиљевић)

Самоубиство двадесетдвогодишњег младића из Лакташа дубоко је погодио јавност и отворио бројна питања и дилеме. И док се законодавци налазе пред изазовом да прописе прилагоде новонасталом феномену дигиталног насиља, родитељи се питају како да заштите децу и младе од онлајн малтретирања, с обзиром на то да велики број њих користи друштвене мреже и више времена проводи у дигиталној него у физичкој реалности.

Ана Мирковић, психолог и оснивач Института за дигиталне комуникације, истиче да родитељи треба да разговарају с децом на начин који ће малишане да подстакне на размишљање.

Ана Мирковић, психолог 
(Фото: Лична архива)

„Уместо да им деле савете, треба да им постављају питања и на тај начин иницирају комуникацију, а клинцима дају прилику да им помогну да разумеју њихове потребе, жеље, намере и начин на који користе друштвене медије. Константно дељење савета је лош приступ, а добар подразумева постављање питања, јер то доприноси двосмерној комуникацији и помаже детету да само дође до неких важних закључака. Много је важно да родитељи прихвате сопствену одговорност за сваку успешну и неуспешну комуникацију с децом. Ако нас деца не чују и имамо утисак да нас не разумеју, морамо наћи начин да дођемо до њих другачијом поруком, да је пренесемо емоцијом и покажемо колико нам је важно да се чујемо. Да бисмо лакше пришли деци, важно је да разумемо развојну фазу у којој се она налазе и схватимо шта им је важно и како разумеју свет. Постављањем питања типа – с ким се дописујеш, да ли се познајете, имате ли заједничке другаре, да ли си сигуран да се не ради о лажном представљању... заправо дајемо детету прилику да размисли о ситуацији, сагледа је из различитих углова и само освести неке проблеме о којима није размишљало”, објашњава Ана Мирковић.

На констатацију да се и медији често налазе пред етичком дилемом како треба да извештавају о феномену дигиталног насиља – ако о бруталној ђачкој тучи извештавају у националом дневнику, ризикују да и друга деца добију идеју да на овај начин постану „популарни” и стигну у медије, а ако не извештавају, ризикују да буду оптужени да игноришу реалност, наша саговорница каже:

„Медији би требало да имају едукативну улогу. Тако могу допринети креирању свести о овом проблему, информисању о свим изазовима и опасностима које носи дигитална комуникација, креирању друштвене климе и указивањем на то да је насиље неприхватљиво и да се не сме заташкавати, игнорисати и порицати. Ми живимо у друштву које је апсолутно толерантно на насиље, а агресивне особе често се представљају као друштвено пожељне, посебно у неким медијима. То је недопустиво, апсолутно неприхватљиво и то се мора стално наглашавати.”

С обзиром на то да готово сваки дан читамо вести о насиљу и малтретирању, чије су виновници и жртве деца и млади, стиче се утисак да ђачке туче и физички обрачуни раније нису постојали, тј. да су савремени тинејџери знатно агресивнији. Да ли је психичко и физичко малтретирање заиста феномен новијег доба или је било саставни део свачијег детињства и младости, али је у одсуству друштвених медија за свађу или тучу некада знало само друштво из краја или разреда?

„И пре дигиталне ере насиље дешавало се у школском дворишту или паркићу испред зграде, али је ’публика’ била мала, а особа која трпи насиље лако је могла да побегне у ушушканост топлог дома и буде сигурна да је безбедна. У дигиталној ери сваки вид насиља много је видљивији – публика је огромна, а такви садржаји лако се прошире. Чак и када нисте на друштвеним мрежама, то не спречава неке људе да се баве вама, пишу грозне ствари и каче непримерене фотографије и снимке. Насиље је, нажалост, одувек постојало и биће га док постоји цивилизација. У овом тренутку, дигитално насиље је доминантан вид насиља, па је едукација родитеља, деце и свих инстанци система једини начин да се оно држи под контролом”, наглашава Ана Мирковић.

У времену када камерицом мобилног телефона желимо да забележимо готово сваки (интиман) моменат у животу, жене широм света постају жртве својих бивших партнера који снимке њиховог интимног односа објављују на специјализованим порнографским сајтовима. Како се заштитити од тзв. осветничке порнографије?

„Те облике дигиталног насиља називамо секстинг и сексторж, а настају када неко жели да покаже наклоност према другој особи и у инбокс јој пошаље наге или полунаге селфије. Када се везе прекину, када се појави љубомора или партнери желе да напакосте једно другом из било ког разлога, такви снимци често постају предмет уцене. Мој савет је да никада никоме, па чак и особи коју у овом тренутку волимо највише на свету и којој безрезервно верујемо, не шаљемо ништа што не бисмо желели да буде објављено у ’Политици’. Нема тајне комуникације путем дигиталних платформи, сваки садржај који пошаљемо макар једној особи заувек је ван наше контроле”, закључује Ана Мирковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.