Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Косовски чвор и бриселски (не)споразуми

Поред типичних дискриминација с којима се суочавају преостали и протерани Срби (узурпација имовине и проблеми са документима), тренутна албанска власт предвођена Куртијем показује екстремно нетолерантан однос уз нека и за овдашње поднебље превише драстична кршења права
(Миланко Каличанин)

„Слонови и када воде љубав и када се туку, трава је поваљана” (Афричка пословица)

Према легенди, антички краљ Мида везао је на воловској запрези компликовани чвор који нико није могао да одвеже, све док се Александар Македонски није појавио и овај проблем решио тако што је чвор пресекао мачем. Аналогија решавања проблема мачем на Балкану је доста опасна, а често подсећа и на мит о Лернејској хидри којој када одсечете једну главу (проблем) имате две нове.

Косовски проблем већ има много нераспетљаних чворова, али је тренутно натезање ужета запело око Заједнице српских општина.

 Тачка 1. Бриселског споразума јасно, неспорно и недвосмислено предвиђа (цитирам): „Асоцијацију/Заједницу општина са српском већином на Косову”. Отуда Куртијева изјава да је формирање Заједнице из Бриселског споразума немогуће, јер на Косову не постоје српске општине, већ општине са српском већином, представља правну бесмислицу.

С друге стране, српска страна се овим споразумом обавезала да дезинтегрише своје досадашње безбедносне, политичке и правосудне државне структуре које су постојале као ефективни паралелни систем Републике Србије на Северу КиМ и утопи их у систем Косова.

Тако је тачком 7. Бриселског споразума предвиђено постојање само једних полицијских снага – „Полиције Косова”. Истом тачком споразума утврђено је: „Сва полиција са Севера Косова биће интегрисана у оквиру косовске полиције”, као и да ће се припадницима српских безбедносних структура понудити еквивалентна позиција у косовским безбедносним структурама (тачка 8. Споразума). Судски систем власти се такође интегрише у косовске оквире (тачка 9), док локални избори и самим тим органи власти који су до тада функционисали у оквирима српског политичког система, сада се организују под окриљем косовских закона (тачка 11).

Правно гледано, угашена је ефективна државна структура која је у одређеним српским деловима постојала паралелно. Заузврат је требало да се добије формирање заједнице општина, које у уставноправном смислу није имала никаквих озбиљнијих  правних овлашћења карактеристичних за федералне јединице, па ни покрајине. Тачка 4. Споразума се позива на Европску повељу о локалној самоуправи и предвиђа да општине могу сарађивати и користити своја (локална) овлашћења колективно. У суштини, сам споразум Заједници општина као збиру локалних ентитета даје овлашћења које оне по природи ствари већ појединачно имају. На то се придодају надлежности у области образовања које се често упоредно гледано препуштају мањинским заједницама, као и здравство које косовске структуре и немају развијено.

Ако са уставног права ову трампу преведемо на народни језик може се рећи да су предата озбиљна и ефективна државна овлашћења за мачку у џаку. Истине ради, неспорно је да каква-таква концентрација и територијално политичко груписање, макар било и симболично, увек представља значајан политички потенцијал.

Албин Курти екстремно и изричито одбија и овај, једини, а опет претежно симболичан уступак из уговора од 2013. године, који је морао бити испуњен још 2015. године, чиме директно крши одредбе уговора. Албанска страна се позива на одлуку Уставног суда Косова (децембар 2015) који је одредбе Бриселског споразума у делу о Заједници српских општина прогласио несагласним са правним поретком Косова. Уставни суд Србије је више од годину и по дана пре тога (2014) пожурио да одбаци могућност оцењивања Бриселског споразума, иако су сви теоретичари, уставни и међународни правници на консултативној седници, сем једног професора који је истовремено био саветник Владе Србије, указали да се овим споразумом крши Устав Србије, а на овом становишту је стало и четворо судија Уставног суда са издвојеним мишљењима у овом предмету, од којих је троје имало докторат из уставног права.

Поред типичних дискриминација с којима се суочавају преостали и протерани Срби (узурпација имовине и проблеми са документима), тренутна албанска власт предвођена Куртијем показује екстремно нетолерантан однос уз нека и за овдашње поднебље превише драстична кршења права. Одлука Уставног суда Косова о враћању 23 хектара земље манастиру Дечани се не спроводи седам година, а посебно  је било нељудски системско малтретирање Драгице Гашић, повратнице у Ђаковици.

Иако последњих година међунационална варничења на Балкану често служе у предизборне сврхе, на бурету барута довољна је једна искра па да дође до експлозије насиља. Сетимо се убијеног српског свата у Сарајеву или сукоба српских и хрватских полицајаца у Боровом селу, након чега су букнули ратови у БиХ и Хрватској.

Неспорну одговорност за наведену ситуацију у огромној мери сноси и ЕУ, која је једна од страна потписница Бриселског споразума. Наиме, Србија и Косово наведени Бриселски споразум нису потписали међусобно, него је свака од страна то учинила са ЕУ, која је самим тим и гарант, али и страна која је директно одговорна за спровођење и последице Бриселског споразума. 

Виши научни сарадник Института за упоредно право и директор кампање покрета „Крени – промени”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Vrlo dobar clanak. Jasno objasnjen Briselski sporazum koga se ne drze ni Srbi ni Albanci, ali ga demagoski zloupotrebljavaju u politicke svrhe.
Hajduk Veljko
Glavni I odgovorni za situaciju na Kosovu je Amerika. Kosovske vlasti su vise puta saopstile da slusaju samo Ameriku. Evropa je pogresna adresa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.