Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Здравствени туризам – недовољно искоришћен ресурс у региону

Здрави људи воле да уживају у велнес и спа центрима, а они који траже медицинске услуге то чине због естетских интервенција, стоматологије, вантелесне оплодње
Све више хотела нуди врхунску здравствену понуду из домена физикалне и рехабилитационе медицине, медицинског велнеса и антиејџинг третмана (Фото Лична архива)

Високе стопе раста у целом свету из године у годину бележи развој здравственог туризма, а процене су да ће, због тренда старења популације и све израженије окренутости људи ка здравом животу, брига о здрављу ускоро постати најјача светска индустрија, која ће 2030. године остварити 22 одсто светског БДП-а и бити највећи покретач одласка на путовања. Неки људи путују у друге земље због очувања и побољшања здравља (велнес туризам), а неки због лечења и рехабилитације (медицински туризам). Када је реч о земљама у региону, највише се траже стоматолошке услуге, естетске операције, вантелесна оплодња, а све већа потражња влада и за захватима из домена ортопедије и кардиохирургије. С друге стране, здрави људи желе да уживају у велнес и спа центрима у бањама и установама на мору које имају развијене ове капацитете.

Како је на 11. конференцији здравственог велнес и спа туризма, који је одржан у Бечићима у Црној Гори, нагласила Александра Гардашевић Славуљица, генерална директорка Директората за развојне политике у туризму Министарства економског развоја, неопходно је да земље у региону више пораде на промоцији здравственог туризма.

– Сведоци смо веома турбулентних времена у којима живимо. Ковид 19, геополитичка ситуација, инфлација – све то утиче на ситуацију у туризму и чини је врло неизвесном. То нам говори и да је туризам веома завистан од свих тих поремeћаја, али је наша обавеза да га учинимо флексибилнијим. Здравствени туризам је у виду документа инкорпориран у стратегију о туризму Црне Горе до 2025. године. Да би се он развијао морамо да повећамо број хотела високе категорије са четири и пет звездица, да радимо на проширивању мреже са авио-летовима јер људи желе лако и брзо да стигну до дестинације, да имамо високо стручан медицински кадар, да се у току третмана користи опрема последње генерације, да се терапије спроводе у акредитованим медицинским центрима и институцијама, као и да цене буду повољне – истакла је Гардашевић Славуљица, која је напоменула да се, када је реч о Србији, доста урадило на пољу бањског туризма и да је то дошло до изражаја током пандемије ковида 19.

– Србија има огроман потенцијал у развоју руралног туризма, јер је то најтраженије у свету. У Београду је доста развијен сегмент здравственог туризма у домену пластичне хирургије, цене су конкурентне, велики су капацитети, стручњаци су одлични, а можда би требало повећати број акредитованих медицинских институција. Уједно тим туристима треба понудити обилазак града и остатке земље – сматра Гардашевић Славуљица.

Подаци који су анализирани пре пандемије показали су да се у свету око 14 милиона људи одлучи да за здравствене услуге оде у иностранство, где потроши неколико хиљада долара. Због тога здравствени туристи спадају у најпожељније.

Василије Влатко Стијеповић, председник Медикал спа-асоцијације Црне Горе и Кластера здравственог туризма Црне Горе, истиче за „Политику” да здравствени туризам бележи годишњи раст свуда, па да и у земљама региона има перспективу у допуни туристичке понуде.

– Пре десетак година кренули смо у развој ове врсте туризма у Црној Гори, направивши пресек који су то његови потенцијали. Морали смо да направимо разлику између туристе као пацијента и туристе који је доброг психофизичког стања и жели само да унапреди своје здравље. Словенија и Хрватска су у овом сегменту највише одмакле од земаља у региону. У Хрватској је посебно развијен дентални туризам, а у Словенији су добро урађене приватизације и новац је усмерен за развој терми и бањског лечења. Србија има велики потенцијал у бањама и требало би да га искористи. Колико сам упознат, један део њих је прилагођен савременим тржиштима, али је потребно још инвестиција да би били конкурентни на тржишту. Ми у Црној Гори смо доста времена потрошили на законску регулативу да би могли да реализујемо пројекте и програме у овој области. Недостаје акредитација установа које се баве здравственим туризмом да би оне биле промовисане на адекватан начин – наводи Стијеповић.

Наш саговорник напомиње да је сада свест о здравственом туризму већа у односу на период од пре десет година, да више нема „неверних Тома” који говоре да у региону немамо адекватну медицинску услугу и да нам је јавно здравство на последњем месту по европском скор индексу.

– Када говоримо о медицинском туризму, доминантне гране су естетска хирургија, вантелесна оплодња, ортопедија и стоматологија. Стоматолошке услуге код нас су 10 до 12 пута јефтиније него у Западној Европи. И не треба заборавити да здравствени туризам продужава сезону боравка на мору и да 365 дана може да се ради, а не само летња три месеца – додаје Стијеповић.

Др Марина Делић, руководилац објекта „Врмац”, који се налази у црногорском Прчњу, појаснила је овом приликом како сада изгледа једно од познатих лечилишта у бившој Југославији.

– „Врмац” је био организациони део Института за рехабилитацију Београд до 2019. године, када је купљен и у потпуности реновиран у хотел са пет звездица „Блу Котор Беј”. На лековитост овог микроклимата утиче свежи морски ваздух, који се меша с угодним планинским струјањима, чисто море, изобиље сунчаних дана и бујна вегетација. Традиција Прчња као природног лечилишта датира од 1920. године, када је одлуком краљевске владе проглашен за природно климатско лечилиште. Прчањ је прославио и славни Његош, који је баш ово место изабрао за лечење, а и данас је познато по исцелитељском и благотворном лечењу респираторних болести, астме, бронхитиса и разних алергија. Сада је овде врхунска здравствена понуда из домена физикалне и рехабилитационе медицине, медицинског велнеса и антиејџинг третмана. Пружа се холистички приступ опоравка здравља – истакла је др Делић.

А колико је битан велнес концепт у Србији?

Пеђа Филиповић, учитељ и креатор масажа у велнес концепту, на овом скупу је представио причу о формирању велнес концепта у Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Ковиљача”, која је пионир у здравственом туризму и где је још 2005. године уведен први велнес здравствени концепт у Србији.

– Више бисмо морали да учимо о томе како да „упакујемо” оно што радимо јер је маркетинг јако важан. Мислим да је неопходно и да више користимо природне потенцијале које имамо. Поседујемо фантастичне термалне воде које не користимо. Толико програма и за превентиву и за рехабилитацију могу да се раде у термалним водама. Мађарска, Словенија и Хрватска имају одличне бањске капацитете и знају добро да их представе и приближе људима – сматра Филиповић.

 

 

АНТРФИЛЕ

Не може прво да се сагради воденица, па да се пита где је река

 

Др Небојша Каварић, координатор Комисије за заштиту и унапређење здравља у Подгорици, наглашава за наш лист да здравствени туризам може потенцијално да буде веома значајан извор стабилности укупне туристичке привреде и да има велики значај за јавно здравство.

– Развој туристичких капацитета мора да подразумева и изградњу здравственог туризма. То тренутно није случај ни у Србији ни у Црној Гори. Не може прво да се сагради воденица, па да се пита где је река. Питање је да ли постоји довољно хотела који нуде у својој понуди здравствени туризам, имају ли довољно опреме, да ли постоје школовани кадрови… Здравствени туристи лако могу да побегну ако не испуњавате све услове које они желе да имају, организован превоз, чистоћу и уредност, стручњаке који говоре њихов језик… Здравствени туризам треба да траје целе године, а не само да се везује за годишњи одмор у јулу и августу. То је прилика и за јавно здравство да буде одрживије. Здравственог туристу добијате тешко и задржавате га тешко. Оно што мислим да није добро ни у Србији ни у Црној Гори је здравствена заштита туриста. Туристима је потребан концепт здравља на летовању и да им брзо и близу буде пружена здравствена заштита, да после тога могу несметано да наставе остатак одмора – закључио је др Каварић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.