Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цр­на Го­ра се вра­ћа Ње­го­шу

Ми­тро­по­лит Јо­а­ни­ки­је у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру (Фо­то МЦП)

Од на­шег до­пи­сни­ка

Под­го­ри­ца – Др­жав­ни пра­зник – Ње­го­шев дан – Цр­на Го­ра је то­ком про­те­кла два да­на про­сла­ви­ла број­ним кул­тур­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма у ор­га­ни­за­ци­ји про­срп­ских ор­га­ни­за­ци­ја, док је је­дан део др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је „пра­зно­вао”, а онај дру­ги сла­вио. Та­ко је Ње­гош по ко зна ко­ји пут био спо­ран и оспо­ра­ван.

За­ко­ном о др­жав­ном пра­зни­ку Ње­го­шев дан ни­је пред­ви­ђе­но да се он, уко­ли­ко па­да у да­не ви­кен­да, пре­но­си као не­рад­ни на пр­ви на­ред­ни дан, што је у овом слу­ча­ју био по­не­де­љак. Пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не Цр­не Го­ре Да­ни­је­ла Ђу­ро­вић са­оп­шти­ла је да је по­не­де­љак не­ра­дан дан, као и гра­до­на­чел­ни­ци Ник­ши­ћа и Хер­цег Но­вог, Мар­ко Ко­ва­че­вић и Сте­ван Ка­тић.

Цр­но­гор­ски пра­зник кул­ту­ре, по ре­чи­ма пред­сед­ни­це Скуп­шти­не Цр­не Го­ре Да­ни­је­ле Ђу­ро­вић, је­сте дан ка­да „ода­је­мо по­част јед­ној од нај­ве­ћих лич­но­сти у на­шој исто­ри­ји, Пе­тру Дру­гом Пе­тро­ви­ћу Ње­го­шу, вла­ди­ци, го­спо­да­ру и не­пре­ва­зи­ђе­ном пе­сни­ку и фи­ло­зо­фу, чи­је му­дре ми­сли су сти­гле до свих кра­је­ва све­та и осве­тла­ле образ Цр­не Го­ре”. Под­се­ти­ла је да су про­шле го­ди­не ве­ли­ком ве­ћи­ном гла­со­ва у цр­но­гор­ском пар­ла­мен­ту „про­гла­си­ли овај дан за др­жав­ни пра­зник, оду­жу­ју­ћи се на тај на­чин јед­ном од на­ших нај­ве­ћих умо­ва ма­кар сим­бо­лич­но за све оно што је Цр­ној Го­ри оста­вио у ама­нет”.

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Јо­а­ни­ки­је оце­нио је да до­ла­зе бо­ља вре­ме­на за Цр­ну Го­ру јер се по­че­ла вра­ћа­ти Ње­го­шу и то пот­кре­пио ти­ме што се ове го­ди­не про­сла­вља Ње­го­шев дан.

„То је ве­ли­ки ко­рак за Цр­ну Го­ру и то мо­же­мо ви­де­ти као знак по­ка­ја­ња и пре­у­мље­ње, да ви­ше љу­ди не раз­ми­шља­ју она­ко ка­ко им се на­ре­ди из не­ко­га цен­тра по­ли­тич­ког, иде­о­ло­шког, не­го су се вра­ти­ли са­ми се­би и вра­ти­ли су се сво­јим нај­ве­ћим љу­ди­ма. То је нај­при­род­ни­ји по­ре­дак ства­ри”, ре­као је Јо­а­ни­ки­је.

Го­во­ре­ћи о све­та три је­рар­ха, о Св. Пе­тру Це­тињ­ском, Пе­тру Дру­гом Пе­тро­ви­ћу и ми­тро­по­ли­ту Ам­фи­ло­хи­ју, ка­зао је да је „Цр­на Го­ра има­ла про­блем да при­хва­ти ње­го­ву ве­ли­чи­ну”.

„Сви су зна­ли да је ве­ли­ки, да је ге­ни­је, али те­шко је ту ве­ли­чи­ну би­ло но­си­ти, при­ми­ти. Те­шко је би­ло сле­ди­ти”, оце­нио је Јо­а­ни­ки­је.

Пред­сед­ник Но­ве срп­ске де­мо­кра­ти­је и је­дан од ли­де­ра Де­мо­крат­ског фрон­та Ан­дри­ја Ман­дић ка­же да је „ду­го Ње­гош сро­за­ван од про­шле вла­сти, јер су се бо­ја­ли ње­га и ње­го­вог де­ла”.

„Он је суд­би­ну на­ро­да осе­ћао као свој лич­ни до­жи­вљај, кроз ва­се­љен­ску бор­бу про­тив зла, где ис­трај­но­шћу до­бро увек по­бе­ђу­је. Та за­вет­на ми­сао нас и да­ље опо­ми­ње”, ре­као је Ман­дић за „По­ли­ти­ку”.

„Оно што је Ње­гош ура­дио за Цр­ну Го­ру и за све нас пред­ста­вља нај­бо­љу на­род­ну про­мо­ци­ју кул­ту­ре, пи­сме­но­сти и ду­хов­но­сти за сва вре­ме­на. Да је Цр­на Го­ра по­да­ри­ла Срп­ству са­мо Ње­го­ша, а да­ла је мно­ге ве­ли­ка­не, учи­ни­ла је и пре­ви­ше за сво­ју исто­ри­ју. За­то се она мо­ра и до­дат­но оду­жи­ти овом го­ро­ста­су ко­ји је исто­вре­ме­но био по­гла­вар на­ро­да, ду­хов­ни па­стир и пе­вач на­род­не сла­ве и ју­на­штва”.

Ра­де То­мов, фи­ло­зоф, пе­сник, др­жав­ник, све­тов­ни и ду­хов­ни вла­дар Цр­не Го­ре, од цр­но­гор­ских ул­тра­на­ци­о­на­ли­ста, ко­ми­та, мон­те­не­гри­на про­гла­ша­ван је за „ге­но­цид­ног пе­сни­ка”, „ин­спи­ра­то­ра ге­но­ци­да и ра­то­ва не са­мо у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји...”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.