Више запослених – више новца у пензијском фонду

Није мало оних који памте време када су се пензије исплаћивале од уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и када је на једног пензионера долазило скоро четири радника. Није такође мало ни оних који се сећају да су се пензије доста дуго исплаћивале из републичке касе и то и до 48 одсто укупних средстава што је било огромно оптерећење за буџет. Ситуација се у последње време поново преокренула и за пензионере Фонда ПИО запослених примања се исплаћују искључиво од наплате доприноса.

Да би се разумело колико је важна ова чињеница Реља Огњеновић, заменик директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, каже да 84,8 одсто укупног броја пензионера чине они из категорије запослених и имају највишу просечну пензију у систему. Повећање учешћа прихода од доприноса у финансирању расхода континуирано је од 2012. и то је омогућило да се мање средстава издваја из буџета. Током 2022, због боље уплате доприноса, од маја па до последње исплате пензија, из буџета нису повлачена недостајућа средства приликом исплате права за категорију запослених.

Изјава министра финансија да се повећање пензија од девет одсто за новембар покрива средствима од наплате доприноса у Фонду ПИО је лепа вест. Како је дошло до веће наплате, да ли је реч о редовнијим уплатама или је мање пензионера, а више новца?

Уплаћени приходи од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у периоду јануар–октобар текуће године виши су од планираних за 12,28 милијарди динара, односно 2,32 одсто. Разлоге за повећане приходе од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање видимо у номиналном расту зарада и у континуираном расту регистроване запослености, што је одраз стабилне и отпорне економије наше земље. Зато је министар финансија навео као веома позитивно то што се повећавају изворни приходи Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, односно приходи од наплате доприноса, због чега се и новац за повишицу пензија неће дотирати из републичког буџета него ће се у целини обезбедити из средстава Фонда ПИО. Према последње објављеним подацима Републичког завода за статистику, за јануар–август текуће године, зараде су расле 13,8 одсто у односу на исти период 2021, док је стопа запослености у првом и другом кварталу текуће године расла за три односно 2,6 процентна поена, у односу на исти период 2021.

У броју пензионера евидентира се пад од 2015. године, након законских измена из 2014. којима су пооштрени услови одласка у пензију (уведена је категорија превремене старосне пензије, померање старосне границе за пензионисање, пооштравање услова за бенефицирани стаж), што је свакако утицало и на ниво расхода за пензије.

Оваква вест се не памти од деведесетих година прошлог века. Након тога, од 2000. издвајања из буџета била су увек присутна, у мањем или већем проценту, некада и до 48 одсто. Како је Фонд ПИО успео то да преокрене?

Повећање учешћа прихода од доприноса у финансирању расхода континуирано је од 2012. и то је омогућило да се мање средстава издваја из буџета. Током 2022, због боље уплате доприноса, од маја па до последње исплате пензија, из буџета нису повлачена недостајућа средства приликом исплате права за категорију запослених. Да би се разумело колико је важна ова чињеница, подсетићу да 84,8 одсто укупног броја пензионера чине они из категорије запослених и имају највишу просечну пензију у систему. Од исплате априлских пензија до последње исплате трансферисана су само средства као подршка остварењу права у складу са Законом о ПИО и посебним прописима (законска обавеза из буџета према фонду као исплатиоцу права), а ниједан динар није дотиран као недостајућа средства за исплату пензија. Будући да је на овај начин из средстава фонда, односно из наплаћених изворних прихода, обезбеђена исплата пензија за око 1,4 милиона пензионера, можемо говорити о стабилном финансијском статусу Фонда ПИО.

Колико се данас издваја из буџета за исплату пензија?

За 2022. годину процењено је учешће трансфера из буџета у висини од 12,9 одсто, односно укупно 101,2 милијарде динара. Од овога, на трансфере као подршка остварењу права у складу са Законом о ПИО и посебним прописима односи се 38,7 милијарди, а остатак (62,5 милијарди), на недостајућа средстава приликом исплата права, што би износило осам одсто у укупним приходима и примањима фонда. Уз редовну исплату пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања, који су од јануара увећани за 5,5 процената, исплату новчане накнаде до пет одсто као посебне врсте помоћи за кориснике којима је пензија до 40.042,19 динара, као и плаћање здравственог осигурања пензионера, подсећамо да је у фебруару ове године свим корисницима исплаћена и једнократна новчана помоћ од по 20.000 динара.

Да ли су пооштрени услови пензионисања допринели да се прилив новца по основу доприноса увећа?

Пооштрени услови за пензионисање задржали су један број особа у статусу осигураника, што је свакако имало знатан утицај на приходе од доприноса.

Да ли постоји могућност да се постепено и пензионери самосталних делатности пребаце на „самофинансирање”, у смислу да се од наплате њихових доприноса већим делом покривају њихове пензије?

За исплату пензија корисницима из категорије самосталних делатности, којих је 6,5 одсто од укупног броја пензионера, не повлаче се недостајућа средства из буџета, јер приходи ове категорије осигураника покривају расходе корисника права. Однос броја осигураника и корисника права из ове категорије је најповољнији, јер на једног пензионера уплату доприноса врши 3,3 осигураника.