У чачанском крају нема довољно пчела

Чачак – Пчеле у чачанском крају раде, што би се рекло, и прековремено, али опет не могу све да постигну. У 58 села овог краја која припадају подручју града засади воћа обухватају 7.000 хектара, а задатак опрашивања спао је на 7.500 пчелињих друштава, колико је их овде регистровано, код 209 домаћина окупљених у удружењу пчелара „Чачак”.

– Оволико друштава недовољно је не само за засаде воћа већ и друге гајене биљке, па у наредном времену ваља тежити повећању броја пчелара и друштава јер град Чачак има повољне услове за то. Пчеле са воћа узимају нектар и полен, а заузврат опрашују воћке и остале гајене биљке и повећавају принос за 81 одсто – рекао је председник Удружења и пчелар др Светомир Стаменковић, професор универзитета у пензији и један од најстручнијих српских зналаца за област заштите биља.

Професор је и покретач изложбе „Мед и воће”, први пут одржане крајем прошле седмице на Градском тргу у Чачку, где су били добродошли сви произвођачи који су имали да покажу штогод вредно.

Можда ће мањак пчела да буде надомештен умножавањем друштава, благодарећи изузетним ценама меда и у овој сезони. Тако нам један од излагача и водећи чачански пчелар Марјан Гојковић приповеда да је код њега цена овогодишњег меда 1.500 динара за килограм багремовог или шумског, а 1.200 за остале врсте.

– У нашој кући су пчелари већ шесто поколење и стекли смо сталне купце који се не расправљају о цени. Међу њима је, рецимо, већ годинама и амбасада Републике Пољске у Београду и њихове дипломате, лично или преко курира, код нас у Чачку сваког месеца купују и пет килограма меда од кестена – каже Гојковић за „Политику”.

Преузимањем дужности предсједника Републике Српске, преузимам и најважнију обавезу да наставим предано да радим на јачању Српске и стварању бољих услова за живот свих грађана.
Не постоји већа част од подршке које ми је указао народ бирајући ме по трећи пут за предсједника. pic.twitter.com/9B577H9Cil

— Милорад Додик (@MiloradDodik) November 15, 2022

То је један од новитета из његовог породичног погона. Вели да је пашу нашао на обронцима Јелице, у селу Качулицама, где његов пријатељ има засад од пет хектара питомог кестена. Марјан нам нуди пластичну кашичицу да пробамо: отмен укус са једва осетним трагом горчине. Амбасада није погрешила. У суседној тегли непозната материја, густа и као снег бела.

– То је мед од уљане репице. Због те паше морао сам да возим пчеле 300 километара на север, у Српски Итебеј, или 400 до Сенте. Ове године возио сам их на 17 различитих локација ради паше. Ставим на два камиона по 50 кошница и срећан пут.

Он има укупно 70 различитих производа којима је мед основа („У рачунару отворим списак бар-кодова и то се лако изброји”) и уговор са одговарајућом установом из Краљева која редовно прати својства све његове робе.

– Из мојих стотину кошница ове јесени оцедио сам 1.800 килограма меда и ово је можда најбоља година коју памтим, а памтим прилично – рече нам Марјан Гојковић.