Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће човечанство ускоро ући у репродуктивну кризу

(Freepik)

Док планета обележава долазак осмомилијардитог становника и демографи упозоравају на опасност од пренасељености планете, други стручњаци се прибојавају да би човечанство могло да се суочи са репродуктивном кризом ако се не предузму мере за решавање пада броја сперматозоида.

Студија заснована на анализи стања код 153 мушкарца који вероватно нису били свесни статуса своје плодности, сугерише да је просечна концентрација сперматозоида пала са процењених 101,2 милиона по милилитру на 49 милиона по милилитру од 1973. до 2018. године, што је пад од 51,6 одсто.

Такође, укупан број сперматозоида пао је за 62,3 одсто у истом периоду. Истраживање које је спровео исти тим, објављено 2017. године, показало је да се концентрација сперматозоида преполовила у последњих 40 година.

Међутим, недостатак података за неке делове света из седамдесетих година условили су то да се резултати односе на територије Европе, Северне Америке и Аустралије. Најновија студија располаже новијим подацима из 53 земље.

Пад концентрације сперме примећен је не само у претходно проучаваним областима, већ и у Централној и Јужној Америци, Африци и Азији.

Осим тога, чини се да се ситуација погоршава. Гледајући податке прикупљене на свим континентима од 1972. године, истраживачи су открили да је концентрација сперме опала за 1,16 одсто годишње. Међутим, када су анализирани само подаци прикупљени од 2000. године, пад је износио 2,64 одсто годишње, преноси РТС.

„Мислим да је ово још један знак да нешто није у реду са планетом и да морамо нешто да урадимо поводом тога. Дакле, да, мислим да је то криза са којом бисмо морали да се позабавимо сада, пре него што може да достигне прекретницу која можда неће бити реверзибилна”, рекао је професор Хагај Левин, вођа истраживања са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

Капацитет репродукције у паду?

Претходне студије сугерисале су да је плодност угрожена ако концентрација сперме падне испод 40 милиона по милилитру. Иако је последња процена изнад овог прага, професор Левин је приметио да је ово просечан број, што сугерише на то да ће се проценат мушкараца испод ове граничне вредности повећати.

„Такав пад јасно представља пад капацитета популације да се репродукује”, објаснио је Левин.

Иако је студија узела у обзир факторе попут старости и колико дуго су мушкарци апстинирали од ејакулације, а изузети су мушкарци за које се зна да пате од неплодности, она има ограничења, укључујући и то да није разматрала друге факторе квалитета сперме.

Алан Пејси, професор андрологије на Универзитету у Шефилду, који није био укључен у рад, похвалио је анализу, али је рекао да није сигуран да ли постоји пад.

„Пребројавање сперматозоида, чак и када се користи одлична техника хемоцитометрије, је заиста тешко Верујем да смо временом једноставно постали бољи у томе због развоја обуке и програма контроле квалитета широм света. И даље мислим да у подацима видимо више него што они показују”, рекао је Пејси.

Борба са неплодношћу могла би да постане још учесталија

Међутим, Левин је одбацио такве дилеме додајући да је, у сваком случају, пад у последњих неколико година израженији.

Иако је још нејасно шта би могло стајати иза пада броја сперматозоида, једна хипотеза је да хемикалије које ометају ендокрине функције или други еколошки фактори могу играти улогу, делујући на фетус још у материци.

Стручњаци кажу да фактори као што су пушење, конзумирање алкохола, гојазност и лоша исхрана такође могу да играју улогу и да здрав начин живота може помоћи да се повећа број сперматозоида.

Тина Колд Јенсен са Универзитета Јужне Данске рекла је да нова студија скреће пажњу на забрињавајући тренд.

„Без обзира на то колико студија укључите, упорно наилазите на исти тренд. То је за мене помало застрашујуће”, рекла је Јенсенова.

Више времена за зачеће – мање беба

Професор Ричард Шарп, стручњак за репродуктивно здравље мушкараца са Универзитета у Единбургу, навео је да нови подаци показују да се чини да је ситуација са сперматозоидима светски феномен.

Тај пад, објашњава Шарп, могао би да значи да паровима треба више времена да зачну дете, а за многе време није на њиховој страни јер одлажу покушаје да затрудне све док жена не буде у тридесетим или четрдесетим годинама, када је њена плодност већ смањена.

„Кључна поента коју треба истаћи је да је ово изузетно лоша вест за плодност парова”, указао је професор Шарп.

Према његовим речима, ово није само проблем за парове који покушавају да имају децу.

„Мањи број сперматозоида биће велики проблем за читаво друштво у наредних педесетак година јер ће све мање младих људи радити и издржавати све већи број старијих људи”, истакао је Шарп.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Шта је са овим младим генерацијама? '68e из прве, '69е за месец дана, '73е из прве, за нову '78у годину из прве, 2002е за 2 месеца (ефикаснија и дуготрајнија контрацепција), 2004е такође за 2 месеца. Сада морам да будем пажљив пошто би то било неодговорно у мојим годинама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.