Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: САРА ПИРС, књижевница

Писање је моје срећно место

На факултету су ми биле потребне три стране да нешто кажем, а као пи-ар сам научила да информације спакујем у најкраћу форму. То дефинитивно помаже код писања књиге
(Фото: Rosie Parsons)

Сара Пирс, енглеска ауторка чији је роман „Санаторијум” објавила издавачка кућа „Вулкан издаваштво” и представила га на недавно одржаном Међународном београдском сајму књига, једна је од оних звезда светске књижевне сцене које се појаве ниоткуда и направе огроман успех.

Пореклом из Јужног Девона у Енглеској, бивша студенткиња књижевности и креативног писања, Сара Пирс годинама је радила као пи-ар за низ брендова углавном из индустрије апарата и производа за домаћинство. Њена прва деби књига „Санаторијум”, коју домаћа публика сада има прилику да чита на српском језику, врло брзо по објављивању доспела је на бестселер листу „Њујорк тајмса” и „Сандеј тајмса”, ушла у ужи избор „Амазона” и Књижевног клуба Рис Видерспун. Успех није изостао ни код публике. „Санаторијум” је преведен на више од 30 језика и продат у више од пола милиона примерака.

У средишту овог надасве интригантног трилера, налази се детективка Елин Ворнер која током одмора одлази на веридбу свог брата Ајзака у хотел „La Some” у швајцарским Алпима, који је некада био санаторијум и око кога се плету језиве и узнемирујуће гласине.

У својим раним двадесетим живели сте у швајцарским Алпима, баш тамо где је смештена и радња ваше књиге. Да ли је ту и тада настала инспирација за „Санаторијум”?

Да, тај период мог живота и окружење које сам доживела јесу били покретач ове приче. Када из Велике Британије, која је у нивоу мора, где је све потпуно равно, одете у окружење швајцарских Алпа и видите све те грандиозне планинске врхове покривене снегом и доживите олују, то чини да се осећате као веома мали у односу на моћну природу, оставља дубоку импресију и, могу рећи, изазива страх и клаустрофобију. Тешко је да на то све останете равнодушни.

Одмах по објављивању „Санаторијум” је постигао велики успех. Ако издвојимо чињенице да је доспео на бестселер листу „Њујорк тајмса” и ушао у ужи избор престижног Књижевног клуба Рис Видерспун, које од тих признања вам је значило више?

Ово је стварно тешко питање. Доспети на листу „Њујорк тајмса” и „Сандеј тајмса” невероватна је ствар, али морам да кажем да је за мене посебно било значајно то што је „Санатаријум” био избор уредника клуба Рис Видерспун. То је, на неки начин био и катализатор за све остало што је дошло, јер је издвојило „Санаторијум” од мноштва добрих, штавише одличних романа који се скоро свакодневно публикују. Подршка коју Рис Видерспун, користећи и свој статус звезде, даје женским ауторима је веома значајна ствар, посебно када су у питању деби романи и аутори који још немају своју публику. Никада нећу заборавити моменат када сам од уредника добила информацију да је „Санаторијум” изабран као препорука њеног клуба. Била сам потпуно одушевљена.

Све је више женских аутора који се опредељују за жанр трилера и то успешно раде. Шта вас определило за тај жанр?

Да бих вам одговорила на то питање најпре морам да се вратим на причу о швајцарским Алпима. Четири-пет година пре него што сам написала „Санаторијум”, радила сам текст за један швајцарски магазин о заоставштини санаторијума у швајцарским Алпима који је претворен у хотел, јер је остао без пацијената. Почела сам да размишљам како су се осећали посетиоци и запослени на месту у коме су људи живели и умирали. Била сам генерално фасцинирана причом те зграде, енергијом и оним што се ту дешавало пре. Желела сам да нешто напишем о тим планинама и том санаторијуму, а на све то морам да додам да обожавам трилер као жанр. Волим неизвесност с којом окрећете стране, чекате ново поглавље да сазнате шта се даље дешава у роману, а опет увек можете да га оставите и да му се касније вратите.

Колико се променио ваш живот и како сте се осећали због чињенице да сте захваљујући „Санаторијуму” постали светска књижевна звезда?

Уживала сам и била узбуђена док сам писала „Санаторијум”, али заиста такав успех нисам очекивала. Одједном сам се нашла у вестима, добила много публицитета. Нисам могла да не размишљам о томе да тако велики аудиторијум чита моју књигу и да се не питам зашто. Али то препознавање или како ви кажете популарност, ми је донело самопоуздање да наставим да пишем и да уживам у томе.

У свету је већ објављена и ваша друга књига „The Retreat”. Можете ли да нам откријете неке детаље о њој?

У питању је место на острву које је намењено за туристички опоравак и одмор посетилаца, као велнес центар. Али за госте који тамо бораве то место постаје све само не место опоравка и одмора (смех).

Ваш живот пре „Санаторијума” је изгледао много другачије, радили сте углавном као пи-ар. Колико и како је то утицало на ваш књижевни рад?

Био је то посао који се много разликовао од мог садашњег, са пуно канцеларијског рада, али и путовања. Радећи као пи-ар, научила сам много тога, посебно да одвојим важно од неважног. На факултету су ми, рецимо, биле потребне три стране да нешто кажем, а као пи-ар сам научила да информације спакујем у најкраћу форму. То дефинитивно помаже код писања књиге.

Какви су ваши даљи планови?

Писање је за мене велико задовољство. Када пишем, ја сам у својој неформалној одећи, не мислим ни о чему другом сем о причи коју пишем. То је моје „срећно место”. Волим тај креативни процес, мислим да је то истинска привилегија и надам се да ћу се тиме бавити дуго.

Шта се читаоцима највише допада у „Санаторијуму”?

Мислим да се читаоцима допада што има неку атмосферу страха, који код њих изазива напетост, а ту су и ликови са којима могу да се идентификују. Пре свега то је Елин Ворнер, главна јунакиња романа, која је и главна јунакиња моје друге књиге „The Retreat”, као и књиге коју сада пишем. Мислим да читаоци могу да се ставе у њену улогу јер није типична детективка, већ стварна особа са својим предностима и манама и свакодневицом коју сви препознајемо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.