Много изазова пред здравственим системом и лекарима

Отварајући јуче конференцију „Нација мора бири здрава” у Дому Народне скупштине, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек је истакао да Србија има реалне шансе да буде у првих шест земаља у Европи у погледу развијености здравственог система. Ђерлек је подсетио да се Србија као бројчано мала земља одлично снашла у борби са вирусом корона и показала да је њен здравствени систем способан да се носи и са великим изазовима као што је била пандемија.

Додао је да је здравствени систем Србије унапређен протеклих година и да ће у његово унапређење укупно бити уложено милијарду евра када се заврше сви планирани пројекти, подсећајући да је обновљено 20 општих болница и 52 дома здравља, као и да су уложена велика средства у набавку медицинске опреме.

Државни секретар је подсетио да Србија запошљава младе кадрове са свих медицинских факултета у Србији који добијају специјализације, да би ти млади људи остали у својој земљи и имали шансу за стручно усавршавање. Он је истакао, преноси Танјуг, да се ради интензивно на подизању здравствене свести људи, да схвате да је увек „боље спречити, него лечити” и додао да се користе скрининг-програми који омогућавају да се дијагнозе поставе што брже, што је предуслов за благовремено лечење.

Ђерлек је, говорећи о улагањима у лечење ретких болести, казао да у 2008. години нису уопште издвајана средства у ту сврху, а да је у 2020. години издвојено 4,3 милијарде.

Амбасадор Турске у Србији Хами Аксој истакао је да две земље сарађују у области медицине и истакао значај развоја медицинског туризма између две земље, који се организује у циљу лечења, али и размене нових знања из области медицине, што често подразумева путовање у развијене научне центре.

У панелу „Здравствени систем након пандемије” панелисти су се усагласили да је имунизација становништва, било оних који су примили вакцину или прележали ковид 19, ипак имала позитивне ефекте. Важно је да се размишља о здрављу нације, јер здрав радник у здравом окружењу је циљ свих у здравственом систему. О томе како да се очува здравље најмлађих и породица, говорило се у панелу „Здравље деце и породице у центру пажње”. Тако се чуло да Србија не располаже прецизним подацима о броју деце до шест година која имају сметње у развоју, али на основу броја новорођене деце годишње и на основу међународних трендова, може се очекивати да годишње у Србији још око 12.000 нове деце и њихових породица буде укључено у услуге раних интервенција. То значи да су сваке године, услуге подршке у виду раних интервенција неопходне за 60.000 малишана.