Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ

Како до бољег положаја жена у селу

Оне раде годинама по десет сати дневно, а немају ни комад земље, а ни пензију када остаре, истакнуто је на конференцији посвећеној унапређењу безбедности жена и девојчица на селу

Бранкица Јанковић је говорила о економској независности као предуслову за бољи живот на селу Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је јуче на годишњој конференцији, поводом Међународног дана толеранције „Поглед у будућност – унапређење безбедности жена и девојчица на селу”, да жене на селу целог живота раде, а да 90 одсто њих нема ни комад земље у свом власништву.

– Жене на селу су стуб и ослонац и млађим и старијим члановима породице, подразумева се да су увек ту, а њихов допринос није признат нити препознат – подсетила је повереница Јанковић и додала да се тај допринос чешће подразумева него што се цени.

Да то поткрепи чињеницама, поменула је да се женама у селу не признаје дугогодишњи мукотрпан труд и рад, да немају здравствено нити социјално осигурање, као и да већина дочекује старост без пензије. Повереница је навела да, примера ради, једна жена у селу просечно ради по 10 сати дневно, ако тако буде од 20 до 40 година, то је укупно по жени 140.000 сати. И после свега, оне су ван радног односа и без икаквих права, рекла је Јанковићева.

– Мислим да је свима јасно шта то значи – рекла је Јанковићева и додала да, иако су економски активне, те жене немају свој новац, због чега су често у неравноправном положају у односу на мушкарце у домаћинствима. Наводећи да је економска независност један од основних предуслова за побољшање квалитета живота на селу, Бранкица Јанковић је рекла да повереница за заштиту равноправности заједно са УН вумен спроводи подршку женама на селу да би унапредиле свој посао у пољопривреди. Поручила је, преноси Танјуг, да је сеоско становништво огромна снага нашег друштва и сигурно један од могућих начина за побољшање економске ситуације не само у селима већ у целој земљи. – Само што смо изашли из кризе изазване пандемијом имамо и оружани сукоб на територији Европе. Добро нам је познато да у време криза јачају популистички и радикални покрети, идеје и групе које нуде једноставна решења за комплексне проблеме, што представља огроман изазов за унапређење људских права, нарочито мањинских друштвених група, као и жена, али и младих према којима постоје предрасуде – додала је Бранкица Јанковић, напомињући да се чини да је питање људских права данас значајније него икада раније, а да важну улогу у остваривању тих права имају жене.

Међународни дан толеранције широм света обележава се од 1996, након што је Скупштина УН усвојила резолуцију и 16. новембар прогласила за датум када би се сви на нашој планети подсетили да поштују и уважавају другачије од себе. Дакле, то је дан који се обележава због истицања потребе за толеранцијом у друштву.

Андријана Цветићанин (Фото лична архива)

Награда новинарки „Политике” Андријани Цветићанин

Поводом Међународног дана толеранције јуче су седми пут додељене годишње медијске награде пoвереникa зa зaштиту равноправности и мисиje OEБС-a у Србији за најбоље медијске садржаје на тему борбе против дискриминације и промовисања равноправности и толеранције.

Међу добитницима је и новинарка листа „Политика” Андријана Цветићанин. Текст наше колегинице „Књиге које се слушају и читају додиром” о библиотеци Савеза слепих Србије, објављен у недељном додатку „Магазин”, награђен је другом наградом. Како су истакли организатори, стручни жири је разматрао десетине медијских објава и у односу на претходне године приметан је повећан број текстова с портала, а мање из штампаних медија.

Р. Д.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лапот
Ако жена на селу нема плату, радни стаж и пензију, у преко 90% случајева и њен муж је у идентичној ситуацији. Ако њих двоје имају једну пољопривредну пензију (просечни износ је 12 хиљада динара), то је недовољно за живот кад људи остаре и не могу више да обрађују земљу и гаје стоку. Ово није родно питање, него социјално.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.