Како до бољег положаја жена у селу

Бранкица Јанковић је говорила о економској независности као предуслову за бољи живот на селу Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је јуче на годишњој конференцији, поводом Међународног дана толеранције „Поглед у будућност – унапређење безбедности жена и девојчица на селу”, да жене на селу целог живота раде, а да 90 одсто њих нема ни комад земље у свом власништву.

– Жене на селу су стуб и ослонац и млађим и старијим члановима породице, подразумева се да су увек ту, а њихов допринос није признат нити препознат – подсетила је повереница Јанковић и додала да се тај допринос чешће подразумева него што се цени.

Да то поткрепи чињеницама, поменула је да се женама у селу не признаје дугогодишњи мукотрпан труд и рад, да немају здравствено нити социјално осигурање, као и да већина дочекује старост без пензије. Повереница је навела да, примера ради, једна жена у селу просечно ради по 10 сати дневно, ако тако буде од 20 до 40 година, то је укупно по жени 140.000 сати. И после свега, оне су ван радног односа и без икаквих права, рекла је Јанковићева.

– Мислим да је свима јасно шта то значи – рекла је Јанковићева и додала да, иако су економски активне, те жене немају свој новац, због чега су често у неравноправном положају у односу на мушкарце у домаћинствима. Наводећи да је економска независност један од основних предуслова за побољшање квалитета живота на селу, Бранкица Јанковић је рекла да повереница за заштиту равноправности заједно са УН вумен спроводи подршку женама на селу да би унапредиле свој посао у пољопривреди. Поручила је, преноси Танјуг, да је сеоско становништво огромна снага нашег друштва и сигурно један од могућих начина за побољшање економске ситуације не само у селима већ у целој земљи. – Само што смо изашли из кризе изазване пандемијом имамо и оружани сукоб на територији Европе. Добро нам је познато да у време криза јачају популистички и радикални покрети, идеје и групе које нуде једноставна решења за комплексне проблеме, што представља огроман изазов за унапређење људских права, нарочито мањинских друштвених група, као и жена, али и младих према којима постоје предрасуде – додала је Бранкица Јанковић, напомињући да се чини да је питање људских права данас значајније него икада раније, а да важну улогу у остваривању тих права имају жене.

Међународни дан толеранције широм света обележава се од 1996, након што је Скупштина УН усвојила резолуцију и 16. новембар прогласила за датум када би се сви на нашој планети подсетили да поштују и уважавају другачије од себе. Дакле, то је дан који се обележава због истицања потребе за толеранцијом у друштву.

Андријана Цветићанин (Фото лична архива)

Награда новинарки „Политике” Андријани Цветићанин

Поводом Међународног дана толеранције јуче су седми пут додељене годишње медијске награде пoвереникa зa зaштиту равноправности и мисиje OEБС-a у Србији за најбоље медијске садржаје на тему борбе против дискриминације и промовисања равноправности и толеранције.

Међу добитницима је и новинарка листа „Политика” Андријана Цветићанин. Текст наше колегинице „Књиге које се слушају и читају додиром” о библиотеци Савеза слепих Србије, објављен у недељном додатку „Магазин”, награђен је другом наградом. Како су истакли организатори, стручни жири је разматрао десетине медијских објава и у односу на претходне године приметан је повећан број текстова с портала, а мање из штампаних медија.

Р. Д.