Вуков споменик на поправци у Смедереву

Скулптура Вука Стефановића Караџића јуче ујутру скинута је са постоља у Београду и превезена у атеље вајара Зорана Кузмановића у Смедереву где ће после 85 година бити обновљена и потом враћена на стару локацију – на углу Рузвелтове улице и Булевара краља Александра. Уклањање споменика почело је око шест часова – обмотано заштитним тракама уз помоћ специјалне дизалице обележје реформатору српског језика пренето је на камион. Како би се у најбезбеднијем положају транспортовала, скулптура је морала још једном бити померена да би се у камионској приколици изравнало место где ће бити сигурно смештена. Цео подухват радници фирме „Кото” завршили су пре осам часова, након чега се Вук „упутио” у Смедерево где је у радионици вајара Кузмановића пре две године обновљен и „Победник”.

– Скулптура Вука тешка је 1.100 килограма, а висока три метра и двадесет центиметара. Израђена је од бронзе, односно од легуре бронзе која се користи за тај начин уметничког ливења. Пре него се и кренуло са овим послом санације и рестаурације урађена је специјална експертиза споменика. Оно што смо открили тада и оно што смо видели одмах по његовом подизању и смештању у камион не одудара пуно једно од другог. На споменику има доста наслага оксида, док су микропукотине примећене у доњем делу скулптуре. Карактеристика одливка овог споменика јесте да има кристалну структуру. То значи да може да апсорбује веће количине влаге. У случајевима када дође до великих промена температуре, у односу између минуса и плуса, стварају се пукотине. Оно што је важно код споменика Вуку Караџићу, што на први поглед има оштећења, али не као на скулптури „Францускиње” – објашњава Кузмановић.

Како је истакао, одливак споменика урађен је доста добро, за разлику од Споменика захвалности Француској на Калемегдану чију је обнову такође радио.

– „Францускиња” је урађена у бронзи као и Вуков споменик, али је после њеног ливења поједине делове требало „закрпити”. Ти бронзани делови који су се користили за крпљење системом ковања, па затим заваривањем, нажалост, нису били исте дебљине, што је утицало да касније дође до великих оштећења на споменику. Што се тиче споменика „Победнику”, он је као и Вук такође имао добар одливак, али је било грешака у дебљини, због чега је дошло до промена у доњим деловима плинте и доста великог оштећења на спојевима споменика – рекао је Кузмановић.

Споменик Вуку Караџићу требало би да буде завршен до краја године, што је релативно кратак рок, због чега ће се у атељеу у Смедереву у наредном периоду радити ударнички. Сваког дана на санацији споменика биће ангажовано по пет врхунских мајстора. Иако би радови требало да трају 120 дана, очекује се да ће до Нове године бити урађен и споменик, као и плато око обележја и његово постоље.

Обнова Вуковог споменика почела је 7. новембра. Ово обележје, рад вајара Ђорђа Јовановића, подигнуто је 1937. године, поводом стопедесетогодишњице Вуковог рођења. Споменик је за културно добро проглашен 1965. године. Приликом уређења платоа 1995. године извршена је мања не баш срећна интервенција на постаменту. Тада је коришћен неодговарајући камен, што би у току ове обнове требало да буде исправљено.

На споменику пише „Српски народ Вуку”, а рестаурација овог обележја прилика је да му се на достојан начин одужимо.

„Победник”, „Францускиња”, „Сима Игуманов са сирочићима”...

Вајар Зоран Кузмановић последњих година удахнуо је нови живот многим споменицима у граду. Осим рестаурације „Францускиње” августа 2018. и „Победника” фебруара 2020, он је обновио и скулптуру „Сима Игуманов са сирочићима” која је у априлу прошле године после седам деценија поново постављена на Игумановљеву палату на Теразијама.

Кузмановићево последње ауторско дело светлост дана угледало је пре два месеца у Косовској Митровици – споменик „Косовски божур” висок је пет метара.