Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Си на Балију очитао лекцију западним лидерима

На самиту Г20 готово сви челници држава желели су да се састану у четири ока с кинеским вођом, али су малобројни добили прилику
Си Ђинпинг са супругом Пенг Лијуан долази на свечану вечеру за учеснике самита Г20 на Балију (Фото EPA-EFE/Mast Irham)

Самит лидера земаља Г20 прошао је у знаку одсутног Владимира Путина и осуде руске интервенције у Украјини, али је главна звезда овог међународног „дипломатског фестивала” на Балију ипак био Си Ђинпинг.

Готово сви западни лидери хтели су да се састану у четири ока с неприкосновеним кинеским вођом, тек овенчаним трећим мандатом генералног секретара Комунистичке партије. Али нису сви добили прилику за то. Амерички председник је имао привилегију да три и по сата ћаска о врућим темама са Сијем. За разлику од Џозефа Бајдена, француски председник Емануел Макрон имао је на располагању само 43 минута.

Приближно исту минутажу да разговара с кинеским лидером добио је и аустралијски премијер Ентони Албанезе. Онда су уследили одвојени састанци са шпанским, италијанским и холандским премијерима Педром Санчезом, Ђорђом Мелони и Марком Рутеом. Међутим, неки, попут лидера ЕУ Шарла Мишела и Урсуле фон дер Лајен, Сија су видели само издалека на заједничким пленарним састанцима. Кинески лидер је свој дипломатски поход наставио и јуче, састанком с јапанским премијером Фумиом Кишидом на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ) у Бангкоку.

После посете Мјанмару у јануару 2020. Си Ђинпинг је две и по године одсуствовао с међународне сцене због пандемије ковида 19. Уследио је излазак из „изолације” и велики повратак. У септембру је прво посетио Казахстан, а потом отишао у Узбекистан на самит Шангајске организације, где се први пут од почетка рата у Украјини састао и с Путином.

На Балију је Си послао сигнал да не жели „рат” са Западом, који је иначе с великим подозрењем и негодовањем пропратио начин на који је Си учврстио власт у другој економији света. Успут није пропустио прилику ни да „очита лекцију” западним лидерима кад је реч о интересима Кине у данашњем свету.

После састанка „један на један” Бајдена и Сија у САД су одахнули, јер је, по речима америчког председника, избегнут нови хладни рат. Али нису сви импресионирани исходом овог неформалног сусрета на маргинама скупа Г20.

Конзервативни „Нешенел ривју” пише да се на Балију догодио састанак најслабијег америчког председника после Џимија Картера и најмоћнијег кинеског лидера од времена Мао Цедунга. Амерички двонедељник сматра да је то био „дебакл у којем се Бајден претварао да Си Ђинпинг тренутно не држи све адуте у рукама у сукобу САД и Кине”.

Снажним искораком ка Западу Си је, по оцени аналитичара, показао да његово пријатељство с Путином није баш тако „чврсто као стена” и да кинески председник не жели да следи руског лидера у дипломатској изолацији. Јавним наступима и гестовима Си је последњих недеља предузео пажљиве кораке да се одмакне од Москве. Кулминација се десила на Балију, кад је Пекинг стао иза завршне изјаве Г20, у којој се наводи да је већина чланица осудила рат у Украјини.

„Постоји јасна жеља Пекинга да успостави стабилније односе са САД. Све је то сигнал Западу, а не знак дистанцирања од Путина”, овако за „Блумберг” Сијев наступ на на самиту Г20 оцењује Рафаело Пантучи, виши сарадник за међународне студије на Универзитету Нанјанг у Сингапуру.

У Бриселу и Паризу оштро су гунђали кад је Олаф Шолц „потрчао” у Пекинг одмах после партијског конгреса на којем је Си поставио темељ за, очито, доживотну владавину. Изгледа да је немачки канцелар добро проценио, јер су европски лидери на Балију морали да се задовоље „мрвицама” у густом распореду кинеског лидера.

Кинеска тактика удварања одређеним чланицама ЕУ и подилажењу њиховим националним интересима била је пун погодак. Пекинг не прашта што су челници Европске уније залепили Кини етикету „системског ривала”, тако да су се Кинези одлучили за лукавији приступ – да разговарају с лидерима одређених држава, чиме намерно поткопавају углед Брисела.

Макрон је заузео прилично неконфликтан став према кинеском лидеру изјавивши да је Си „искрена личност” која би у наредним месецима требало да узме посредничку улогу у заустављању руске агресије у Украјини. Тим поводом француски председник је најавио да ће почетком 2023. посетити Пекинг. Кинеска агенција Синхуа пак истиче Макронову жељу за бољом пословном сарадњом у сектору цивилне авијације и коришћење нуклеарне енергије.

Један западни дипломата за портал „Политико” каже да је Макрону било важно да буде у друштву са Сијем, јер није могао да поднесе да га Кина изостави у ситуацији кад су у медијима доминирали наслови о сарадњи Пекинга са САД и Немачком.

На састанку са Санчезом Си Ђинпинг је нагласио важност Кине као покретача шпанског туризма. У разговору с премијерком Ђорђом Мелони кинески лидер је обећао да ће Пекинг увозити више квалитетне робе из Италије и да ће наставити сарадњу у енергетици и ваздухопловству.

„Политико” сматра да је главни разлог састанка кинеског лидера с премијером Марком Рутеом био да убеди холандску компанију за производу чипова АСМЛ да се уздржи од сврставања у коалицији ЕУ–САД, која хоће Кини да забрани приступ новим технологијама.

Европске дипломате су могле да одахну, јер се Си према њиховим лидерима није понашао као према канадском премијеру Џастину Трудоу, кога је пред камерама „изрибао”:

„Све о чему смо разговарали процурило је у новине. То није прикладно. То није начин на који се воде разговори, ако постоји искреност с ваше стране”, рекао је Си преко преводиоца Трудоу. Канадски премијер је покушао да се оправда рекавши да брани интерес своје земље и да ради „конструктивно” с Пекингом.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
A gde je tu lekcija?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.