На суђењу Зенги саслушане мајка и сестра убијеног војника

Мајка и сестра Марка Утржана, војника ЈНА кога су припадници Збора народне гарде (Зенги) убили у логору Ракитје у Загребу, у септембру 1991. године, саслушане су јуче на суђењу Бранку Тунићу (59), коме се у одсуству суди под оптужбом за тај ратни злочин.

Тунић је пореклом са Косова и Метохије, из места Витина, а сада живи у Хрватској и није доступан правосудним органима Србије.

У емотивном излагању мајка убијеног војника говорила је о сазнањима која има од Маркових другова, који су јој након ослобађања донели његову одећу и испричали о тортури у логору Ракитје. Војницима ЈНА било је понуђено да предају касарну и обећано да ће бити пуштени, али су уместо тога заробљени и одведени у логор, где су их, како се наводи у оптужници, злостављали Тунић и још 14 непознатих припадника Зенги.

Марко Утржан је отишао у војску у марту 1991. и био је припадник пешадије. Његов друг је испричао да су њега стражари у логору највише тукли и злостављали.

„Марко се пожалио другу и рекао: ’Боље да ме убију, не могу више да издржим.’ Тај који их је највише злостављао био је Албанац и звали су га Бранко. Од Маркових другова смо чули да је он убио Марка”, изјавила је Утржанова мајка.

Разлог је, како су рекли сведоци током истраге, било то што је један муслиман казао да је Марко док су били у касарни величао Србију. Мајка убијеног војника навела је да јој није познато да је Марко истицао српство. Објаснила је да је породица из мешовитог брака и да су се сви изјашњавали као Југословени.

Према сведочењу Маркове сестре, његови другови описали су јој да су их припадници Зенги одводили у посебну просторију где су их мучили и претили им оружјем, а да је најгори међу њима био Албанац Бранко, за кога верују да је Марку пуцао у главу.

Суђење ће се наставити 9. децембра када би требало да сведоче шесторица Маркових другова.

Тунић и остали Н. Н. припадници Зенги, према оптужници, починили су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници спроведени су у објекат Зенги и МУП-а у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио и  повређивао.

У оптужници су детаљно описана злостављања у логору Ракитје. Тунић је, како се наводи, војнике тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима. Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев пиштоља у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима. „Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених”, навело је тужилаштво.

Потом је 30. септембра 1991. Тунић из пиштоља испалио хитац Утржану у главу. Након писања медија о овом случају, јавило се још шест особа које је оптужени злостављао у Ракитју. Један од тих оштећених је држављанин Северне Македоније, а један Босне и Херцеговине.

Д. Чарнић