Професори говорили о утицају енергетике на животну средину

На проблеме у енергетици и екологији, који спадају у кључне друштвене теме у Србији, јуче су најефикаснија решења понудили водећи стручњаци из поменутих области, професори и истраживачи Универзитета у Београду, на научно-стручном скупу „Енергетика и утицаји на животну средину”, одржаном у Ректорату УБ. На првој оваквој конференцији коју је организовао новоосновани Одбор за заштиту животне средине нашег највећег универзитета академски стручњаци упозорили су, између осталог, на последице тренутних и могућих загађења ваздуха и вода у Србији и указали које енергетске изворе треба и како користити, а од којих се под хитно треба оканити. Такође су указали на неопходност сарадње удружења грађана са државним институцијама и медијима у ширењу сазнања о могућим проблемима у животној средини.

Тако је др Драгана Ђорђевић, научни саветник на Институту за хемију, технологију и металургију, указала на последице које производња електричне енергије у Србији оставља на животну средину и на које бисмо алтернативне, обновљиве, такозване чисте енергетске изворе могли у будућности прећи. О њима су говорили и проф. др Боривој Крстић, са Пољопривредног факултета, проф. др Драгослава Стојиљковић, са Машинског факултета, проф. др Бранимир Гргур, са Рударско-геолошког, док се на третман опасног гаса у овдашњим термоелектранама осврнуо проф. др Александар Јововић, са Машинског факултета. За нуклеарну енергију и против ње дебатовала је проф. др Ковиљка Станковић, са Електротехничког факултета, а тему изградње нуклеарки додирнуо је уводни предавач проф. др Миомир Костић, са истог факултета, који је подвукао да градњу нуклеарних електрана, нарочито оних малих које и препоручују за Србију, у зелену агенду могу да уврсте само лобисти.

– Требало би пажљиво пратити развој нуклеарки, а истраживања су показала да би потреба за њима код нас могла да се јави за 45 година. Србија не би смела да се некритички ослања на енергетску политику Европске уније, као на божанство, јер је дискутабилна. Срећом, нисмо ни стигли да је следимо и позатварамо све своје термокапацитете. У енергетици се морамо руководити искључиво интересима Србије, ослањајући се само на домаће стручњаке, не обазирући се уопште на то шта нам саветује ЕУ. Сматрам да је уместо приватизације „Електропривреде Србије”, или друге врсте промене власништва, неопходно ту задржати постојећи статус уз искључиво домаће руководство. А да би се повећала еколошка ефикасност термоелектрана из којих сада добијамо 60 одсто енергије, уместо ранијих 70 одсто, неопходно је да старе термоблокове замене новим – нагласио је проф. Костић говорећи и о могућим правцима развоја ЕПС-а.

Изричито је подвукао да градњу хидроелектрана на малим рекама треба одмах забранити, јер је, каже, штета коју су нанеле животној средини „већ велика”.

Модератор скупа проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу, појаснио је да енергетика није случајно изабрана да буде прва тема конференција које ће Одбор за заштиту животне средине и убудуће организовати, јер је актуелна криза са нафтом и гасом, због рата у Украјини. Каже да и код нас тренутна енергетска ситуација није повољна због великог притиска на животну средину. Истакао је да Србији следе сигурне промене у енергетици и да су у току израде два стратешка национална документа – Интегрисаног плана за енергетику и климу и нове Стратегије развоја енергетике у Србији до 2040, чији се обриси назиру и у чијој изради учествују многи факултети и професори међу којима је и он.

Борба за боље здравствене услове нације

Скупови на којима ће Одбор за заштиту животне средине окупљати професоре и истраживаче имаће ноту стручне веродостојности по цену да не буду широко популарни, нагласио је председник тог тела проф. др Ратко Ристић, проректор за међународну сарадњу УБ. Циљ им је, каже, и да, кроз сарадњу са Српском академијом наука и уметности и Академијом инжењерских наука Србије, покушају да пласирају сазнања и закључке ка онима који доносе одлуке, министарствима и влади.

– Надамо се да ћемо у тој синергетској активности наћи најбоља решења за заштиту животне средине. Енергетика је горућа тема, ми смо у периоду када се морају дати стратешки одговори како обезбедити енергетску стабилност, али очувати здраву животну средину и нашу, нажалост, опадајућу популацију, побољшати здравствене услове за живот наше нације, који нису на баш најбољем нивоу у свим сегментима. Ми немамо никакву моћ и не можемо никоме ништа да наредимо, али ћемо дати све од себе да у појединим, секторским проблемима дођемо до решења и понудимо их доносиоцима одлука. Веома је дискутабилно шта је од тога економски примењиво, ми немамо утицај на расподелу средстава из буџета, али мислим да када је у питању здравље наше популације треба, колико год је могуће, склонити економске параметре и борити се за здрав народ – истакао је Ристић.