Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Професори говорили о утицају енергетике на животну средину

На првој конференцији коју је организовао новоосновани Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду академски стручњаци упозорили су, између осталог, на последице загађења ваздуха и вода у Србији
Професор Боривој Костић са проректорима Ратком Ристићем и Дејаном Филиповићем (Фото Д. Ј. Стаменковић)

На проблеме у енергетици и екологији, који спадају у кључне друштвене теме у Србији, јуче су најефикаснија решења понудили водећи стручњаци из поменутих области, професори и истраживачи Универзитета у Београду, на научно-стручном скупу „Енергетика и утицаји на животну средину”, одржаном у Ректорату УБ. На првој оваквој конференцији коју је организовао новоосновани Одбор за заштиту животне средине нашег највећег универзитета академски стручњаци упозорили су, између осталог, на последице тренутних и могућих загађења ваздуха и вода у Србији и указали које енергетске изворе треба и како користити, а од којих се под хитно треба оканити. Такође су указали на неопходност сарадње удружења грађана са државним институцијама и медијима у ширењу сазнања о могућим проблемима у животној средини.

Тако је др Драгана Ђорђевић, научни саветник на Институту за хемију, технологију и металургију, указала на последице које производња електричне енергије у Србији оставља на животну средину и на које бисмо алтернативне, обновљиве, такозване чисте енергетске изворе могли у будућности прећи. О њима су говорили и проф. др Боривој Крстић, са Пољопривредног факултета, проф. др Драгослава Стојиљковић, са Машинског факултета, проф. др Бранимир Гргур, са Рударско-геолошког, док се на третман опасног гаса у овдашњим термоелектранама осврнуо проф. др Александар Јововић, са Машинског факултета. За нуклеарну енергију и против ње дебатовала је проф. др Ковиљка Станковић, са Електротехничког факултета, а тему изградње нуклеарки додирнуо је уводни предавач проф. др Миомир Костић, са истог факултета, који је подвукао да градњу нуклеарних електрана, нарочито оних малих које и препоручују за Србију, у зелену агенду могу да уврсте само лобисти.

– Требало би пажљиво пратити развој нуклеарки, а истраживања су показала да би потреба за њима код нас могла да се јави за 45 година. Србија не би смела да се некритички ослања на енергетску политику Европске уније, као на божанство, јер је дискутабилна. Срећом, нисмо ни стигли да је следимо и позатварамо све своје термокапацитете. У енергетици се морамо руководити искључиво интересима Србије, ослањајући се само на домаће стручњаке, не обазирући се уопште на то шта нам саветује ЕУ. Сматрам да је уместо приватизације „Електропривреде Србије”, или друге врсте промене власништва, неопходно ту задржати постојећи статус уз искључиво домаће руководство. А да би се повећала еколошка ефикасност термоелектрана из којих сада добијамо 60 одсто енергије, уместо ранијих 70 одсто, неопходно је да старе термоблокове замене новим – нагласио је проф. Костић говорећи и о могућим правцима развоја ЕПС-а.

Изричито је подвукао да градњу хидроелектрана на малим рекама треба одмах забранити, јер је, каже, штета коју су нанеле животној средини „већ велика”.

Модератор скупа проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу, појаснио је да енергетика није случајно изабрана да буде прва тема конференција које ће Одбор за заштиту животне средине и убудуће организовати, јер је актуелна криза са нафтом и гасом, због рата у Украјини. Каже да и код нас тренутна енергетска ситуација није повољна због великог притиска на животну средину. Истакао је да Србији следе сигурне промене у енергетици и да су у току израде два стратешка национална документа – Интегрисаног плана за енергетику и климу и нове Стратегије развоја енергетике у Србији до 2040, чији се обриси назиру и у чијој изради учествују многи факултети и професори међу којима је и он.

Борба за боље здравствене услове нације

Скупови на којима ће Одбор за заштиту животне средине окупљати професоре и истраживаче имаће ноту стручне веродостојности по цену да не буду широко популарни, нагласио је председник тог тела проф. др Ратко Ристић, проректор за међународну сарадњу УБ. Циљ им је, каже, и да, кроз сарадњу са Српском академијом наука и уметности и Академијом инжењерских наука Србије, покушају да пласирају сазнања и закључке ка онима који доносе одлуке, министарствима и влади.

– Надамо се да ћемо у тој синергетској активности наћи најбоља решења за заштиту животне средине. Енергетика је горућа тема, ми смо у периоду када се морају дати стратешки одговори како обезбедити енергетску стабилност, али очувати здраву животну средину и нашу, нажалост, опадајућу популацију, побољшати здравствене услове за живот наше нације, који нису на баш најбољем нивоу у свим сегментима. Ми немамо никакву моћ и не можемо никоме ништа да наредимо, али ћемо дати све од себе да у појединим, секторским проблемима дођемо до решења и понудимо их доносиоцима одлука. Веома је дискутабилно шта је од тога економски примењиво, ми немамо утицај на расподелу средстава из буџета, али мислим да када је у питању здравље наше популације треба, колико год је могуће, склонити економске параметре и борити се за здрав народ – истакао је Ристић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dragutin g. ateist
Koja je to ideja da nuklearke mogu da budu "ciste"? Sta sa otpadom koji treba sigurno cuvati u narednim hiljadama godina? Amerikanci imaju resenje koje smo i mi osetili na svojoj kozi - osiromaseni uranijum. Mi nemamo gde da ga "potrosimo" na taj nacin... Sa sadasnjim tehnologijama ostaju vodna, prirodni gas, vetar i solarna energija. Redosled izaberite sami...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.