Исти посао, а различите зараде

У јавном сектору Србије и даље je раширена појава да запослени који обављају исте послове имају различите плате, и то само зато што раде у другој организационој јединици. Разлог томе је, подсећа економиста Михаило Гајић, програмски директор економске истраживачке јединице Либек, што се такве јединице, уместо функционално, посматрају секторски и оцењују по томе којем ентитету припадају (просвета, управа, здравство, полиција).

– Додатни проблем у јавном сектору је и компресија зарада. Шта то значи? Они са најнижим квалификацијама имају премију на плату. Њихове зараде су нешто веће него на сличним позицијама у приватном сектору, док на високим позицијама постоји негативна премија. Највишим руководиоцима су плате ниже, него што би биле да су запослени у приватном сектору. Ово је присутно и у специјализованим професијама, рецимо, међу ИТ стручњацима, руководиоцима европских пројеката, пореским инспекторима – набраја Гајић. Подсећа да зато и постоји негативна селекција, јер добри кадрови одлазе у приватни сектор где могу да зараде много  више.

Ова појава требало би да се промени новим системским приступом којим би била обухваћена сва радна места у јавном сектору где би се елиминисале такве разлике.

– Законски предлози су спремљени пре неколико година, али недостаје политичке воље да се примене и већ годинама се све то одлаже, вероватно, јер би се тиме завезале руке влади да повећава плате како нађе за сходно и то у оним секторима чија подршка у бирачком телу процени да јој је потребна. У преговорима са ММФ-ом наведено је да би овај нови систем зарада у јавном сектору требало да заживи наредне године, тачније да се примени у буџету за 2024. Остаје да се види да ли ће до тога заиста доћи, јер су слични рокови за ову реформу већ пробијани, а обећања погажена – додаје Гајић.

Такозвана компресија зарада у јавном сектору је евидентна, али како сматра Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, ипак нико неће јавно да каже да се запослени на истим позицијама у јавном и приватном сектору у ствари такмиче на минималцу.

– Добар део запослених који се лоше котира у приватном сектору има плате које су изнад минималца, а значајан део оних у јавном сектору који има боље зараде од тих из приватног сектора има такође само нешто више од минималне плате. И једни и други у ствари имају веома ниске зараде и такмиче се у сиромаштву – наводи проф. Савић. Додаје да они који у јавном сектору заузимају боље позиције и имају више плате ипак имају зараде ниже него у приватном сектору.

– То јесте чињеница, али они неће да кажу да су чланови најмање једног а понекад и неколико управних одбора и разних других тела. Па када саберу то све, њихове плате су много боље него најбоља зарада у приватном сектору. И трећа ствар, приватни сектор ће платити добро, по дефиницији, само оне кадрове за које нема алтернативу. Ту говоримо углавном о ИТ стручњацима. Јер, чим послодавац из приватног сектора може да нађе другог радника, он не мора оном првом да даје велику плату – подсећа проф. Савић.