Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Нејмаре, позван си на славу

Данас почиње велика игра истине, јер Пиксијеви момци поседују „оно нешто” што се никада не може рационално објаснити. Данас почиње Светско првенство у фудбалу

Фудбал дугује двојици играча Светски куп: то су Аргентинац Лионел Меси и Бразилац Нејмар. Али велики пехар се не поклања, фудбал није добротворна установа за његове богове. Можда један од највећих који је играо ову игру никада га није зграбио. Звао се Јохан Кројф и играо је као Летећи Холанђанин. Био је капетан уклетог брода осуђеног да вечно лебди над травом и да је никада не напусти. Да, истина је, Кројф је играо попут духа кога је било немогуће зауставити и срушити га. То је била његова коб. Човеку осуђеном да буде дух није било дозвољено да узме пехар, већ да његова величина буде сећање на њега, које никада неће престати.

Отуда фудбал има толико жанровских елемената мелодраме, која за већину планете има несрећан крај. Осим за једну земљу, једног хероја и његових двадесетак играча, плус селектор, који ће писати историју. Зато је почетак Светског првенства у фудбалу, са првим судијским звиждуком, тренутак када мушкарци постају несносни и неурачунљиви.

С правом, потраживање на пехар имају и француски и енглески центарфорови Карим Бензема и Хари Кејн. Али фудбал није игра којом се враћају дугови, већ поље омеђено аут-линијом, којим владају играчи који имају идеју, храброст, срце и део доњег трапа који се вуче по земљи. Пеле, Марадона, Марио Кемпес, Герд Милер, Паоло Роси, Зинедин Зидан, Лотар Матеус, да их не набрајам још, имали су таленат, идеју и ону ствар и зато се нису ослањали на божју правду, иако су веровали у Свевишњег, већ је свако од њих био генијалан на свој начин и довољно храбар да уђе у пећину са благом и пред милијардама људи пред телевизорима отме највећи ћуп.

Легендарни Бразилац Гаринча имао је краћу десну ногу, био је инвалид, али је, после повреде Пелеа, преузео цео тим Бразила. Његова краћа нога била је његова предност, јер сваки бек на свету је знао да ће финтирати увек на десно, а затим се стуштити у средину или центрирати. Шта год би учинио, био је незаустављив. Највеће десно крило свих времена је била особа са хендикепом, али је био довољно самоуверен да преокрене судбину. Саког чувара који би се усудио да му стане на пут, претварао је у оно што је био он сам. Сваки бек или халф, савршено геометријски складан, постајао је хендикепиран пред Гаринчом.

Фудбалска репрезентација Србије отпутовала је у пустињу, у далеки Катар и данас, када почиње Светско првенство. Сваки од 26 играча Драгана Стојковића Пиксија мора да зна да у себи носи понешто од играча који су уписани у историју. Данас почиње велика игра истине, јер како Пиксијеви момци, тако и сви остали, знају да наш тим поседује „оно нешто” што никада не може да се рационално објасни.

Доба је слава, мрак на Београд пада у 16.30 часова, Светски рат увелико траје, утакмице ће се играти на климатизованим стадионима који величају једну од најбогатијих земаља на свету, иако су у те стадионе уграђена тела више стотина погинулих радника из земаља недођија који су их градили. Забрањено је циркање, иако је „Бадвајзер” спонзор ФИФА. Како све изгледа наопако, није ли то идеално за „орлове”?

Зна то Нишлија! У праскозорје рата у Југославији, у Италији 1990. године, на терену је Пикси предводио тим који је био пројектован да освоји Светски куп. На клупи је седео велики Ивица Осим.

Да, Пикси је тај који одлази у пустињску олују да коначно сведе своје рачуне са фудбалом! Они које је изабрао су његови осветници. Али ако то није успео Шекуларац у Чилеу, Џајић у Немачкој, Пижон у Шпанији, и коначно, Пикси у Италији, могу ли то сада да коначно учине Александар Митровић, Душан Влаховић, Душан Тадић, Сергеј Милинковић Савић у песку, на стадионима који подсећају на тржне центре? Има још сличних, попут недоречених Андрије Живковића и Филипа Ђуричића који имају све, али нису тога свесни, и нарочито Ивана Илића, задњег или централног везног кога су још из колевке толико препродавали по свету, од Манчестер Ситија до Вероне. Потиснути отклон све тројице према својој земљи која их се одрекла, може да се претвори у катарзично помирење. Србија их је продавала као бело робље, а они су се одазвали на мобилизацију, чекајући звук трубе за јуриш!

Пикси зато тачно зна шта ради, подиже самопоуздање на горњу мерну јединицу и када каже да имамо тим за полуфинале, немачки медији су подигли узбуну. Нишлију су схватили више него озбиљно!

Међу четири најбоља нападача на свету, Србија има двојицу. Навикао да буде потцењиван, Александар Митрогол се понаша типично антисрпски. Није се освртао на омаловажавање, невидљиве клизеће стартове с леђа, традиционално елиминисање највећих у Срба од стране Срба, већ је бесомучно давао голове. Толико је забијао да су и најпросечнији и најнеталентованији, они који се за све питају, морали да му се коначно поклоне! Митрогол је увек знао да је обрачунавање са таквим пропалицама губљење времена и настављао је да погађа и даље, као центарфор старог кова који гради себи простор сировом снагом, а затим шутира ногом или удара главом. Сасвим му је свеједно.

Влаховић игра другачије, као спортски аутомобил који на травнатој стази ствара играча више, па асистира, или пресуђује лично, уз способност да се из другог плана појави сам пред голманом, као нежељени гост на слави. Али на славу се не зове!

Иза њих ће стајати Тадић, централни компјутер тима, способан да игра соло или са осталима, ако баш мора, а углавном хоће, да дели лопте кроз дубину непријатељске територије, што га је претворило у легенду Ајакса. Тадић је схватио да су његове идеје брже од његових ногу и као интелигентан момак тако и игра, попут Антоана Гризмана у француској репрезентацији. Мбапе и Бензема су суперзвезде, али Гризман је бос на терену светских првака, иако се чини да је пропао и у Атлетико Мадриду. Тадић је у много бољој форми од Гризмана, те његова магија још подсећа на Пиксијеву. Зато су се одмах препознали. Намерно поредим Гризмана и Тадића. Дидије Дешан, селектор Француза, и Пикси ће одмах схватити зашто.

Сергеј Милинковић Савић, савршеног италијанског стајлинга, четврти је стуб. Ко га не познаје, рекао би да више времена проводи испред огледала, него на тренингу. Како је време протицало, постао је доказ како карактер и знање увек пронађу пут, као вода. Сергеј је једнако добар у нападу, са најбољим особинама Тадића и Влаховића, што значи креативност, али се одлично сналази у позадини, где по потреби, може играти централног и задњег везног, као спона између одбране и напада.

Проглашени за најслабију карику у Пиксијевом тиму, момци из одбране ће пресудити првенство. Како? Тако што ће Пикси највероватније поставити наплатну рампу на центру, али без права било каквог уласка. Биће то српски зид, како се Митро и Влахогол не би враћали сувише назад и губили снагу. Пикси ће командовати крилима да шпартају од гола до гола – модел Роберт Јарни – тако да на тим позицијама треба очекивати највише измена.

Уосталом, прву утакмицу играмо са Бразилом, 24. новембра, на Мратиндан, посвећен Стефану Дечанском. Нејмаре, позван си на славу!

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stojan
Hvala na lijepom clanku. Svi znaju sve o fudbalu pa da i ja kazem svoje "znanje". Pobjedjuje mentalni sklop, a ne u tolikoj mjeri vjestina igranja. A znamo da je nas mentalni sklop los, da smo malodusni i da se slamamo vec kod prve prepreke. Zato smo u fudbalu tradicionalno losi, za razliku od nasih komsija koji kad obuku nacionalni dres daju 200% bez da ih trener na to motivise. Trebamo vjezbati psihu, a ne oslanjati se samo na vjestinu guranja lopte. Srecno Orlovima!
Пеђа
Даровити господин Апостоловски.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.