Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЋЕ УМЕТНИКА

Јасна Пољана грофа Толстоја

Данас је кућа Лава Николајевича Толстоја претворена у музеј и место ходочашћа поштовалаца великог писца „Рата и мира”, „Ане Карењине”, „Васкрсења”, „Кројцерове сонате”
Лав Николајевич Толстој (Фото Википедија)

Геније руске културе и књижевности, Лав Николајевич Толстој (1828–1910), по сопственим речима, у младости је живео развратно и био зао. Касније је писао дела невероватне искрености износећи у њима сјајно познавање психологије људи, да би у својим педесетим годинама запао у дубоку кризу, бојећи се како смрти, тако и живота. Изгубио је веру у Христа што је, по канону православне цркве, велики грех.

Данас, велики писац почива у шуми Стари заказ (која се не сече и у којој се не лови), на сопственом имању, на један километар од куће у којој је провео читав свој век. Ту је сахрањен по сопственој жељи јер му је у детињству брат Николај причао да је на том месту закопана „зелена палица”, на којој су исписана упутства како да сви људи постану срећни. Његова скромна хумка, као повећи бусен земље, без икаквих обележја, налази се између неколико високих јасенова. „Желим најјефтинији гроб, као што су гробови сиромаха, без цвећа, венаца, без речи...”

Овај истински мученик хришћанства, исповедник своје и туђе савести, гроф аскета, за собом је оставио огромну празнину када је умро. А умро је тако што је у јесен 1910. године, тајно напустио жену Софију, децу и свој удобни дом Јасна Пољана и упутио се својој сестри, монахињи Марији у Шамордински манастир. Она га је саветовала да поразговара са чувеним духовницима, старцима Оптинског манастира, који, опет, с њим нису могли да разговарају без благослова епископа. Кренуо је возом, али није стигао. Позлило му је на малој станици Астапово. Ту је и умро, непомирен са црквом, 20. новембра 1910. године и сахрањен без опела на свом имању  Јасна Пољана.

Данас је његова кућа претворена у музеј и место ходочашћа поштовалаца великог писца „Рата и мира”, „Ане Карењине”, „Васкрсења”, „Кројцерове сонате”...

То је велика, грофовска кућа која има приземље и спрат, крцата успоменама. На доњем нивоу су велики трем, радна соба, библиотека, гостинска соба, затим кухиња, оставе, собе за послугу, гардероба, степенице, споредни улази... У радној соби писац је провео последњих десетак година живота међу књигама, писмима, фотографијама...

У соби „под сводовима”, добро изолованој од буке породичног живота, Толстој је написао први део романа „Рат и мир”.

Библиотека је огромна, с мноштвом књига које је писац наследио од предака, и које је сам набављао и чувао.

На спрату је сала – велика соба с трпезаријским столом, финим порцуланом и сребром, са клавиром и бројним урамљеним породичним портретима. Ту је и стилски писаћи сто с комплетним прибором за писање.

У једној од соба чак су и справе за вежбање, јер је Толстој и у својој шездесет петој години могао да се преврће око вратила, баш као што је пешице могао да потегне пут Москве, удаљене више од стотину километара!

Соба Толстојеве жене Софије Андрејевне (1844–1919) посебна је прича. У углу собе, окована у сребро и злато, виси икона Христа Спаситеља. Испод ње су урамљене породичне слике, од којих је неке урадила сама Софија, са истом љубављу с којом је грофу подарила бројно потомство и са истим стрпљењем с којим је преписала седам верзија „Рата и мира”. На крају, уморна од живота са генијем, признала је: „Четрдесет осам година живели смо заједно, а да ја нисам успела до краја да га упознам.”

Спаваћа соба писца је скромна, готово аскетски уређена: гвоздени кревет, дрвени ормар, сточић,  столица, једна слика...

А писао је: „Што више волиш човека, то си мање одвојен од њега. Изгледа да је тај човек исто што и ја, а ја исто што и он.”

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sibirko
Ruska Pravoslavna Crkva je ekskomunicirala Tolstoja nakon što je on objavio svoj roman "Vaskrsenje". Tolstoj se zbog toga nije uzbuđivao. Danas su se ponovo vratila ta vremena gde se u Rusiji očekuje privrženost starim tradicionalnim vrednostima i pokornost ruskoj vlasti i Crkvi. Čovek tipa Tolstoja bi danas u Rusiji bio u zatvoru. Tolstoju se to nije dogodilo, štitilo ga je njegovo književno delo.
Tornado-Holandija
Negativne osobine su nam iste.Pozitivne osobine Tolstoja su mi nedokucive.Bar ne u ovom veku.Ono sto je rekao za svoju mladost-to vazi i za moju mladost.
Deda
Lav Tostoj je bio gorostas a njegova kuca otvorena mnogobrojnim posetiocima. Nas deda Jovan Maksimovic (Ruma 1964), knjizevnik i prevodilac "Rata i mira", imao je cast i srecu da 1911 god, sa sinom Radivojem, poseti Tolstoja na Jasnoj Poljani. Nasa porodica cuva kao relikvije dedina pisma Tolstoju i knjigu koju je Tolstoj poklonio malom Radivoju.
Overton window
предивно
Stradun
Srbe ne brine to što Lav Tolstoj nije dobio Nobelovu nagradu za književnost. Za njih je bitno da je tu nagradu dobio njihov miljenik Peter Handke.
Marinko
Poštovani Hrvoje Promašio si temu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.