Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ДА ЛИ СМО СПРЕМНИ ЗА АЛТЕРНАТИВНО ГРЕЈАЊЕ

Позовите димничара да не бисте звали ватрогасце

Боље је мало и сачекати професионалног мајстора него димњак чистити по принципу „уради сам”. Иако је ово занимање с бенифицираним радним стажом, све је мање оних који желе да уче и раде овај посао, па у главном граду има једва 50 легалних оџачара
Лети треба одвојити само један дан, да се зима, бар кад је реч о димњаку, дочека безбедно и спокојно (Фотографије Р. Крстинић)

Иако смо већ у новембру, ни сад није касно да позовете стручно лице да очисти оџак и провери грејне инсталационе канале.

Боље димничар преко дана да покуца на врата, него ватрогасце да зовете усред ноћи.

Мало стрпљења, такође, није наодмет ако у фирмама које се баве димничарским услугама кажу дa су све екипе на терену и да ће њихов радник доћи за који дан. Истину говоре, јер као у многим другим областима и у овој, у Србији присутан је мањак радника. Многи градови, а нарочито села, остали су без димничарa.

Да се смањи опасност од пожара

Чекање на обученог мајстора за оџаке, на професионалца, много је боље решење од аматерског, нестручног рада, јер се тако лаик може повредити, направити штету на објекту и изазвати ризик од појаве пожара. Статистика је ту неумољива: за 60 процената пожара у току зиме, односно грејне сезоне, узрок је димњак очишћен по принципу „уради сам”.

Како каже Ирена Кулић, директорка маркетинга, задужена за односе с јавношћу Комуналног предузећа „Димничар” из Београда, никад није касно за позив правом мајстору – димничару, мада је много боље димњак припремити пре почетка грејне сезоне.

– Димничари највише посла треба да обаве од априла и маја до септембра. Ове године, на срећу, михољско лето је пролонгирало почетак грејања – каже за „Магазин” Ирена Кулић.

Актуелна енергетска криза изазвана избијањем ратног сукоба у Украјини одразила се и на избор начина грејања грађана, не само у Србији, већ и читавој Европи. Види се то и у изјавама политичара који предлажу да се припреми топло ћебе и вунене чарапе до предузимљивијих грађана који су се сетили да им у неком углу подрума стоји годинама некоришћена пећ на чврсто гориво.

Питамо и да ли је повећан броја грађана који ће се грејати на дрва и угаљ у Београду?

– Енергетска криза јесте утицала, али не драстично. Добро је да грађани размишљају о томе јер је свима стало да хладне дане проводе у топлим домовима. И грађани чији су станови повезани на централно грејање били су забринути, а стамбене заједнице захтевале су прегледе резервних димњака и чишћења. Власници станова и кућа које поседују камине обезбедили су енергенте и припремили за зиму – примећује наша саговорница.

Октобар је у овом предузећу протекао редовно. Ових дана, такође, стање је уобичајено за доба године, али су димничари посебно запамтили септембар као можда најстреснији месец у главном граду Србије у последњих десетак година. Тада су температуре ваздуха биле неуобичајено ниске, било је баш хладно, а и медији су уносили непотребну панику, иако није било ниједне званичне информације да ће грејна сезона 2022/2023. бити одложена због високих спољних температура, присећају се у овом предузећу.

Посебан проблем је недостатак кадра: иако је димничар занимање с бенифицираним радним стажом, све је мање оних који желе да уче и раде овај посао. Још пре неколико година, такође за „Магазин”, наша саговорница указала је да је све више великих урбаних средина у којима нико не ради овај посао.

По селима се четке и кугле дохвати ко стигне; сами домаћини, мајстори других вештина. Од 198 општина, тек у десетак постоји јавно предузеће, сектор димничарство. На листи АПР-а, када се укуца шифра 81.22, од неколико десетина излистаних правних лица уз већи број стоји назнака „обрисан” или „неактиван”.

У скорије време није рађена ни евиденција димничара, а старе процене су да тек око две стотине димничара одржава 1,5 милиона димњака (ложишта у индивидуалним домаћинствима) у Србији.

И пре пандемије београдско предузеће „Димничар” је указивало на недовољан број ових мајстора у Србији. Да ли се нешто променило?

– Није се ништа променило, статус је остао исти. Димничари су нам преко потребни – каже наша саговорница.

Што се тиче цене њихових услуга, барем у главном граду, оне се нису мењале. Иако је огрев вишеструко поскупео само од пролећа ове године, цена димничарских услуга је непромењена последњих 11 година и износи 1,38 динара са ПДВ-ом за метар квадратног стамбеног простора.

– Димничарска услуга је најјефтинија комунална услуга у граду – каже Ирена Кулић.

Следеће године предузеће „Димничар”, основано 1948. године, обележиће 75 рада. Планови су да јубилеј прославе уз садашњи број од 50 димничара с бар још 20 колега више.

И да грађани после ове сезоне на време, током пролећа и лета, зову и не чекају снег и хладне дане.

Посао чишћења димњака треба препустити професионалцима (Фото Н. Марјановић)

Комунална услуга

Зашто је то добро за читаво друштво показује једна од честих ситуација с којом се суочавају димничари – професионалци.

– Корисник је позвао наш кориснички центар и рекао да је сам чистио димњак и да му је упала кугла унутра, те је дао предлог да дођемо и извадимо куглу магнетом. Није безбедно чистити димњак самостално из много разлога. Први и основни је угрожавање живота и материјалних добара чиме се може изазвати пожар. Димничарство је комунална услуга, а Република Србија дефинисала је димничарство кроз Закон о комуналним делатностима и само овлашћене димничарске организације могу пружити ову врсту услуге – објашњава Ирена Кулић.

У Европи, у делокруг рада димничара, осим противпожарне заштите, спадају и безбедносно-техничке мере, заштита животне средине, хигијена стамбених просторија, санације димњака, утврђивање и спречавање опасности на раду.

Мења се и алат

Штосер је димничарска четка, ђилда – кугла, а потребне су и мердевине и димничарска огледала. Ово је некад била основна опрема ових мајстора, а овај занат прати и технолошке промене у 21. веку. За дугачка и сложена постројења, одводе топлоте и вентилационе тунеле, које такође одржавају димничари, данас се користе модерне камере, а софтвери рачунају продукте сагоревања и енергетску ефикасност.

Уместо људи за чишћење сувих вентилација тај посао раде паметне машине, односно роботи.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Voja
Koji Dimnicari pitajte koliko se ceka i koliko ih ima i gde idu pare od infostana.
Божидар Анђелковић
Oдличан, увек актуелан текст, знам из искуства. Вратио сам се с посла једне хладне вечери и легао да спавам. Било је то крајем осамдесетих година у насељу Глогоњски рит код Падинске Скеле. Оџачари нису долазили бар 20 година, комшије које су се грејале на чврста горива нису баш мариле за одржавање димњака. Изненада, осетио сам слабост и одмах посумњао на угљен-моноксид из стана испод мене (грејао сам се на струју). Пробудио сам зграду и отворио прозор. Да сам заспао, не би било овог коментара.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.