Како је Српска настала на почетку „краја историје”

Бањалука – Борбу за своје стварање Република Српска је почела у тренутку рушења биполарног поретка и у време када су западни идеолози прогласили „крај историје”. После рата од 1992. до 1995. године уследили су преговори у Дејтону, које је у име РС водио Београд, вративши се из Америке с геополитичким сертификатом постојања РС.

„Неки су тада помислили да је посао готов. Земљи је личила на конфедерацију. Но, долазе изазови. Уследио је процес ’стејт билдинга’, то јест изградње БиХ – идеолошки, државно, културно, идентитетски. То је пресечно 2007, баш када униполарни поредак почиње да слаби. Годину дана после отпора Бањалуке насилном преносу надлежности, десио се први рат у Грузији. Тада и РС зауставља неке процесе на своју штету, али и даље живимо у либерално-западњачком погледу на државу”, навео је Жељко Будимир са ФПН у Бањалуци и појаснио да такве околности подразумевају непрестану борбу за уставност.

Ово су неке од теза са скупа „Искуства прошлости и изазови будућности”, Центра за друштвено-политчка истраживања РС на ком су сумирани изазови са којима се Српска носила, али и они за које се претпоставља да и даље вребају иза угла. Трендови започети деведесетих нису ишли наруку Србима, а светска дешавања уназад тридесет година, потврдила су да опстанак Срба у БиХ зависи од политичко-територијалне аутономије РС.

„Велике промене у Европи после распада СССР-а су и другој Југославији урадиле исто оно што и првој. Прва Југославија је трајала колико и версајски поредак. Српски народ почиње борбу за опстанак у дисолуцији друге Југославије”, каже Будимир и додаје да Срби у српским земљама, термину који се, како наглашава, користио до Версаја, нису имали срећу.

„И даље смо разједињени. Срба у Хрватској више нема, опстанак српског народа у БиХ зависи од аутономије РС, на Косову и Метохији смо етнички протерани, изузев на северу КиМ и понешто у енклавама у централном делу покрајине. На срећу, већинска Црна Гора је после свих етничких инжењеринга успела да се врати српском курсу”, каже он.

Професор историје Горан Латиновић цени да је кључно да РС покаже дух који је српски народ имао 1992. и да по сваку цену задржи слогу и јединство по кључним националним питањима.

Професор Предраг Ћеранић скренуо је пажњу на опасност од „обојених револуција” и међународног тероризма.

По оценама академске јавности, географски положај РС је веома повољан. Српска има већину ораница – у Лијевче пољу, Семберији, Посавини, а располаже и са озбиљним водним ресурсима.

Но, геополитички положај није исто што и географски. „Налазимо се у чворишту различитих вектора великих сила. Није случајно што је Екмечић рекао да је Југославија нестала у тренутку када је настала уједињена Немачка. Тај вектор и данас делује у РС, кроз Кристијана Шмита и кроз економију. Реафирмација Немачке и њена ремилитаризација дешава се управо преко српског простора, кроз РС”, цени Будимир.

Подсећа да је РС у Дејтон дошла „излупана”, сама се борећи са Западом и два непријатеља – муслиманима и Хрватима, а да при томе није било војне помоћи ни из Србије, сем материјалне и то тек у мери потребној да равнотежа не буде потпуно нарушена.

На овом скупу као посебну важност учесници су придали саобраћајном аспекту, а пре свега најважнијем пројекту за РС – повезивању ауто-путем с Београдом и брзом путу који треба да повеже Требиње с Бијељином, то јест источни део Српске. „Једино на тај начин се може интегрисати РС. Саобраћајни аспект је веома важан. У периоду ’стејт билдинга’ РС је страшно ослабљена. Запад нас кроз невладине организације непрестано ставља у позицију кривице. Обележени смо као народ који, замислите, треба да прође процес денацификације. У томе нису успели – јер смо доказали да смо водили одбрамбени рат, па смо сада дошли у ситуацију да се на нас љуте због њиховог неуспешног процеса тобожње ’денацификације Срба’, па су морали да посегну чак и за наметањем закона којим се прети затвором за негирање геноцида”, каже Будимир.

Он каже да ће изазови који су почели у фебруару ове године и који су свет сместили у „неуравнотежени мултиполарни поредак”, то јест биполарни поредак у зачетку, довести до нове ескалације јер су преломни моменти увек најнестабилнији период у формирању светског система.

„Ми од прашине не видимо догађаје. Линија фронта је померена далеко на Исток, а ми овде опстајемо као геополитички преседан, као енклаве које не прихватају промену геостратешке оријентације према. Највећи изазов у времену које долази биће интеграције у НАТО, јер војнички начин размишљања јесте да у позадини не смете имати непријатеља, што је порекло термина „на линији ватре”, како је описиван наш простор”, истиче.

Као један од изазова издвојена је и политика неоосманизма, што је у почетку личило на могућност дестабилизације, али се, каже Будимир, испоставило да Турска постаје бољи партнер него Запад.

„Чак и оваква Турска има вредности које су нам ближе од постхришћанских вредности Запада. Ми смо ту виђени у негативном контексту. Зато су се потрудили да нас распарчају, између осталог и уводећи Црну Гору у НАТО, која за то није испуњавала никакве услове. Нису смели дозволити да Срби имају излаз на море. И баш зато су литије биле толики изазов за Запад, не само вредносно већ и кроз ревалоризацију геополитичког положаја Црне Горе. Србима требају елите које ће водити процесе буђења, а геополитички положај РС је везан за Србију, јер можемо трајати у времену само ако смо у заједничком пројекту с матицом. Све друге интеграције су само нове опасности и заблуде”, закључује он.