Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АЛЕКСА БЕЧИЋ, ЛИДЕР ДЕМОКРАТА И БИВШИ ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Грађани не желе повратак у време страха и подела

Фото лична архива

Наша подршка и наши потписи за кандидатуру Миодрага Лекића за мандатара за састав нове владе су неупитни од првог тренутка, тако да смо од старта овог процеса били и правовремени, и јасни, и ефикасни и веома конструктивни. Подсетићу вас да сам први, још почетком септембра, јавно саопштио да се одричемо и позиције председника владе и председника скупштине само да дође до договора. Након тог нашег одрицања понудили смо, а све са циљем да се лакше договоримо, да изаберемо две жене на две кључне позиције које не би биле из редова Демократа. Међутим, један део колега је одбио наш предлог успут нас и оптужујући да нам је ’принцип жена’ изговор како не би дошло до договора, објашњава у разговору за „Политику” Алекса Бечић, председник Демократа и бивши председник скупштине став своје странке о дуготрајној политичкој кризи која потреса Црну Гору, јер су премијер и влада у техничком мандату.

Онда сте подржали Миодрага Лекића?

У том тренутку се појавио он као кандидат и ми смо, како би по ко зна који пут доказали нашу искреност у политици, истог тренутка прихватили предлог и исказали спремност да одмах потпишемо Лекићеву кандидатуру за мандатара. Сматрали смо да одлучном и ефикасном акцијом треба сузити простор председнику државе за вануставне маневре. Тако да су наши потписи били ту од старта, неки потписи су стигли касније, али оно што је потпуно јасно јесте да је председник државе сагласно Уставу морао дати мандат, а да је подршка Демократа кандидатури Лекића јасна и неупитна од првог тренутка.

Сада се ломе копља око формирања власти у Подгорици, а већ месец дана уместо мирних избора у Шавнику је на сцени песничење грађана на неком бирачком месту.

Прво, на локалним изборима који су одржани 23. октобра партије бившег режима су доживеле убедљив пораз и изгубиле власт у највећем броју црногорских општина, укључујући након скоро 30 година и губитак власти у Подгорици, где су опозиционе партије освојиле 62 одсто гласова, а партије власти 38 одсто. Тиме је настављен континуитет убедљивих пораза партија бившег режима на готово свим локалним изборима у протекле две године. На тај начин грађани јасно показују да не желе да се никада више врате у време страха, уцена, притисака, криминала, корупције, подела. Са друге стране, Демократе су када збирно погледате све општине у којима су одржани избори оствариле раст са 13 одсто на 15 одсто у односу на 2020. годину, а сама чињеница да ћемо након ових избора имати председнике општина или скупштина општина у великом броју црногорских градова и чинити локалну власт у практично 80 одсто локалних средина у Црној Гори указује на разлоге за задовољство.

Парламент је усвојио измене Закона о председнику. Мило Ђукановић је одбио да га потпише и извео своје присталице на улице.

Црна Гора је очито земља друштвено-политичких парадокса. Право на мирне протесте је наравно демократско право и то није спорно, али захтевати суд народа и изборе након што је исти тај народ пре неколико дана дао суд и казнио вас убедљивим поразом на локалним изборима јесте апсурдно. Да не говорим о томе да они који губе на изборима никако да извуку поуке о разлозима својих грешака, па тако уместо да спроведу велику кадровску реформу у својим редовима и престану са политиком екстремизма и сејања подела, они настављају истом матрицом. Посебно је парадоксално да они који тврде да је неки акт који је донела скупштина неуставан, опструирају избор судија Уставног суда који једини може да одлучује о тим дилемама. Да вас не подсећам на њихово неуставно преузимање власти почетком ове године, неуставно издвајање Зете усред изборног процеса као део изборног инжињеринга или усвајање Закона о  одлагању локалних избора за који је Уставни суд утврдио да је неуставан.

Шта предлажете?

Институционално решење, а то је да заједнички изаберемо предложене кандидате за судије Уставног суда, учинимо ту најзначајнију судску инстанцу функционалном како би могла да пружи одговор на сва питања која изазивају дилеме. Ово посебно ако имамо у виду да нисам чуо да је било ко оспорио нити једног од предложених кандидата, било са моралног, било са стручног аспекта. Самим тим приликом гласања о предложеним судијама Уставног суда добићемо јасан одговор ко жели функционалност институција и институционални пут, а ко жели блокаду, опструкцију и дисфункционалност институција.

Да ли се може говорити о опструкцији бивше власти или је нешто друго у питању?

Након избора као што видите дешавају се класични покушаји опструкције или успоравања промене власти од стране партија бившег режима, односно оних који су изгубили на изборима. Имајући у виду да немамо функционалан Уставни суд, они који су убедљиво поражени на изборима уместо да стоички признају пораз покушавају фарсичним изборним жалбама одуговлачити процес конституисања органа локалних власти.

Са друге стране, ми који нисмо добили могућност да формирамо нову локалну власт у Бару и Бијелом Пољу нисмо ни помишљали да подносимо фарсичне изборне жалбе и вршимо приземне опструкције.

Када је у питању Шавник, тамо је на сцени класичан пример најпровиднијег и најјефтинијег могућег изборног инжињеринга, где покушавају да остваре бирачко право грађани који немају било какве везе са том општином. Дакле, постоји јасна намера да се пријављивањем фиктивних пребивалишта, а имајући у виду да се ради о општини са веома малим бројем становника, драстично промени структура бирачког тела и директно прекроји изборна воља грађана. Надам се свакако да ће превладати разум, мир и суздржаност, али и да ће се створити претпоставке да се нова локална власт у Шавнику успостави на бази изборне воље истинских, а не фиктивних Шавничанки и Шавничана, јер то јесте суштина демократије. Изборни туризам нећемо дозволити.

Колико је у превазилажењу кризе битан обрачун са носиоцима криминала, односно са корупцијом и како по вама то ради влада Дритана Абазовића у техничком мандату?

Победа против организованог криминала и корупције је основ опстанка и будућности Црне Горе. Нико не може бити јачи од државе, ако држава не жели супротно. Зато нам требају јаке институције и зато је потребна снажна држава која ће стати иза оних којима сагласно Уставу и законима припада да воде борбу против организованог криминала и корупције, а то су тужилаштво и судство. Са једне стране поносан сам на одлуку коју сам као тадашњи председник скупштине донео у августу прошле године, а којом сам „пензионисао” претходни Тужилачки савет, а са друге стране поносан сам и на принципијелно и храбро држање посланика Демократа које је омогућило да Црна Гора након тога добије независан и професионалан Тужилачки савет који је изабрао ново руководство тужилачке организације, а које је за кратко време већ постигло конкретне резултате. Ти резултати су нажалост потврдили наше дугогодишње сумње да су челници значајног броја кључних црногорских институција у директној спрези са организованим криминалом и корупцијом. Замислите слом система вредности једног друштва када вишедеценијски челници правосуђа заврше иза решетака, јер су по подацима Еуропола и другим доказима оптужени за извршење тешких кривичних дела из области организованог криминала и корупције. Међутим, реформе у тужилаштву треба да прати реформа судства, јер је сарадња свих грана власти нужна како би Црна Гора однела победу у тој пресудној и историјској борби. Јасно је да борбу против криминала и корупције могу да воде само чисти, стручни и храбри појединци који служе искључиво народу Црне Горе. Зато се вечност Црне Горе не чува криминалом, корупцијом, поделама и корумпираним функционерима. Вечност Црне Горе се чува јаким институцијама, слободним и економски јаким грађанима, као и часним функционерима у свим гранама власти који су спремни да раде за плату и ништа мимо плате.

Са ким би Црна Гора требало највише да сарађује, ко би требало да буду наши партнери?

Црна Гора као чланица НАТО-а и кандидат за чланство у ЕУ, који је најближи ЕУ вратима, јесте на прозападном путу и ту нема дилеме. То је јасно трасирани спољнополитички пут који намеће потребу и обавезу усклађивања наше спољне и безбедносне политике са нашим западним партнерима.

Са друге стране, тачно је да су одређене домаће политичке елите мењале више пута и идеологије, и лидере и међународне партнере, али да никада нису заборављале свој џеп нити су прекидале своју везу са криминалом и корупцијом, а то нису ни прозападне, ни демократске, ни патриотске вредности. Зато се неки врло често само крију иза наводне одбране европских вредности, а суштински све раде супротно ономе што јесте смисао европског пута и европских интеграција. Зато патриотску спољну политику могу да воде само они који нису у зависном, непринципијелном или подређеном положају у односу на било који центар моћи, односно само они државни функционери и политичке елите које служе искључиво и само свом народу и својој држави. Једино на тај начин можете, колику год државу да представљате, градити спољнополитичке односе на основама међусобног уважавања, поштовања и заштите националних интереса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.