Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коме треба празан Балкан

Код Бугара је свуда „црвени минус”, чак и у престоној Софији. У половини насељених места живи од једног до 199 становника, неповољне старосне структуре, што указује да ће најдаље за две деценије ова насеља остати пуста
(Фото А. Васиљевић)

Где је Европа, а где смо ми? И како би ово наше изгледало да није било ратова, санкција, бомбардовања, да смо на време, као и комшије, потрчали у ЕУ и НАТО? Вечите теме, упорно наметане у јавном простору, чиме се, ваљда, жели објаснити каскање за развијеним Западом, уз пратеће уздахе и помињање како је, ето, све могло бити другачије. Међутим, посматрајући из угла резултата пописа на Балкану, изгледа да ништа не би било другачије. Балкан се популационо празни, без обзира на бројне разлике које међу државама постоје.

Румунија, Хрватска и Бугарска су унутар ЕУ. О расту румунске економије и спровођењу структурних реформи последњих година пише се у суперлативима, али је вест објављена последњег дана јула о пописаних 18 милиона житеља изазвала неверицу. То је чак милион мање од процењеног броја у децембру 2021. године. Како било, пописано или процењено, тек у односу на 1992. годину становника ове земље мање је за преко четири милиона. Слаба је утеха и што су Румуни најбројнији народ у нашем делу Европе, па је и репродуктивна база шира. И у случају Хрватске су сличне бројке. Популација се смањила за близу 10 одсто у поређењу са 2011. годином. У северним жупанијама, од Вуковарско-сремске до Вировитичко-подравске, евидентирани минус је од 17 до 20 одсто. Посебно забрињавајуће је што међу десет највећих градова само Загреб бележи раст броја житеља за скромних 2,3 одсто, док Задар стагнира. Код Бугара је још горе пошто је свуда „црвени минус”, чак и у престоној Софији. У половини насељених места живи од једног до 199 становника, неповољне старосне структуре, што указује да ће најдаље за две деценије ова насеља остати пуста. Чему онда улазак у ЕУ? За шта се троше силне милијарде неповратних средстава, субвенција и кредита? Ваљда је сврха била да се државе учине уређенијим и стабилнијим, да се становништво задржи. Готово иста прича је и у новопеченим чланицама НАТО-а – Северној Македонији и Албанији. При томе, попис у Северној Македонији био је и остао политичко питање, у односу на етничку структуру мењају се и правила игре унутар политичког система земље. Отуда и приче о манипулацијама у албанским општинама. Број етничких Македонаца опада брже него што се смањује укупан број становника. Рачунајући и нерезиденте, Македонаца је 54 одсто. Уз овај тренд, врло брзо, они ће постати тек релативна, исподполовична већина у својој држави. Можда ће то бити и довољан разлог да се опет поведу полемике о називу земље?!

Насупрот такође раширеној тези у јавном простору о „Албанцима који стижу до Ниша”, прелиминарни индикатори из Албаније наводе на сасвим другачији закључак. Процене УН су да је Албанију за последње три деценије напустило чак 37 одсто становника, број оних који су остали креће се око 2,8 милиона. Уместо ка Нишу, Албанци су више илегално него легално кренули пут Лондона. Судећи по протестима које организују у Великој Британији, отуда им се не враћа ни по коју цену.

Сума сумарум, прелиминарни резултати пописа у Србији показују да је детектовано део ширег, регионалног процеса. Депопулација Балкана одвија се брже него ранијих деценија. Неко ће рећи и да је то део још ширег, континенталног процеса. Уз неколико изузетака, слично се уочава и код осталих европских народа. Минуси су нешто блажи другде само зато што се недостајући милиони са Балкана претварају у плусеве на пописима у западноевропским земљама. Плусеви се приливају и из Украјине, са Блиског истока, чак и из источноевропских чланица ЕУ и НАТО-а. Има и у томе истине. Европа је ушла у последњу фазу демографске транзиције, и то у тренутку када је укупан број становника на планети премашио историјских осам милијарди. Број становника у другим деловима света расте, што наводи на закључак да је лако предвидив и логичан епилог. Ако је на једној тачки планете простор пренасељен, а на другој, са све потребним ресурсима за живот и сређеном инфраструктуром – ненасељен, крећу мигрантски таласи. У почетку спонтани, касније организовани. Током историје, то се већ дешавало. Исто као што су се дешавали разни ратови и дестабилизације током трајања тих мигрантских таласа.

Нормално, тога ће бити и сада уколико се нешто не предузме и не промени. За почетак, потребно је да се више не залуђујемо митовима о томе како ће други решавати наше проблеме и да ће нам даља десуверенизација и одрицање од државе помоћи у било ком смислу. Држава постоји због народа! Не због унија и пактова, политичких странака, саморепродукујуће елите и њених тежњи, мултинационалних корпорација или било чијег профита, већ због народа који је током дугог историјског континуитета стварао. Дужност институција је да раде за добро и у корист народа. Наравно, док народа буде. Сада се треба потрудити да га буде. Тај посао нити је лак, нити ће резултати доћи брзо, али се са њим мора почети. У супротном, чека нас онај предвидиви епилог – тужан и онеспокојавајући, али логичан.

*Институт за међународну политику и привреду

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Празан никоме, ал без СРБА, многима!
Neva
Po zvanicnim podacima, od kad je krenuo rat u Ukrajini, u Srbiju je uslo 104 000 Rusa i 18 000 Ukrajinaca. Neki novi migranti ?
Анка
Балкан никада неће да буде празан…
Vladimir
Karnegijev plan. Zapadnom svetu, Evropi, Americi se nameću progresivne vrednosti, koje zapravo izazivaju smanjenje populacije, manje dece ili nemanje dece. Zatim se putem veštačkih kriza dovode migranti sa severa afrike, bliskog istoka. Meša se stanovništvo i nastaje jedna pomešana rasa koja nije ni bela, ni crna, ali je laka za kontrolisanje od svetskih kontrolora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.