Музејска поставка у кругу Генералштаба Војске Србије

Грађани који пролазе Улицом незнаног јунака свакако су испред Генералштаба Војске Србије приметили изложено наоружање у близини ограде. Неки од њих застајкују, загледају их, а други се фотографишу уз војни амблем који се налази на самој огради и који је део лепо уређеног улаза у ову војну институцију. Својеврсна музејска поставка на отвореном, постављена на иницијативу Генералштаба, дело је тима из Оперативне управе на челу са пуковником Синишом Сташевићем. У сарадњи са Војним музејом набављена су изложена средства, изливена су бетонска постоља у кругу Генералштаба у касарни „Бањица 2”, а затим су експонати превезени и постављани. Такође, инсталирана је одговарајућа расвета која ноћу осветљава сва средства. 

Изложено је наоружање које се користило у периоду после Другог светског рата, а које је минулих деценија повучено из употребе. 

Како објашњава др Мирко Пековић, музејски саветник у Војном музеју у Београду, у Министарству одбране постоји посебна комисија којој се достављају подаци о наоружању и опреми која се повлачи из арсенала Војске Србије. Војни музеј прати тај процес и по потреби реагује, водећи рачуна да најзначајнија међу тим средствима буду сачувана као експонати. Али након тога треба уложити додатни напор да она буду припремљена за излагање. Подразумева се да треба онеспособити наоружање за борбену употребу, али и заштити будуће експонате од метеоролошких прилика и зуба времена.

„И транспорт је, а причамо о тенковима, топовима и другим средствима, био сложен задатак, требало је ангажовати дизалице, камионе...”, објашњава Пековић за „Политику”.

Уз саму капију ове војне институције налази се средство које и данас изгледа модерно и, заправо, још увек се користи у Војсци Србије. Реч је о лансеру противваздухопловних ракета „нева”, и то баш делу оног конкретног система којим је, током НАТО агресије, оборен амерички „невидљиви” авион Ф-117А. Лансирна рампа са које су 27. марта 1999. године полетеле те ракете је светски раритет, будући да је само тај „невидљиви” оборен током свих ратова у којима је употребљаван.

Недалеко одатле, у близини улаза у зграду Генералштава, налази се најпознатији тенк свих времена – совјетски Т-34. Овај конкретни примерак, објашњава Пековић, у Београд је стигао са Црвеном армијом и коришћен је у борбама за ослобођење Београда у октобру 1944. године. Заједно са другим тенковима тог типа поклоњен је тадашњој југословенској војсци и био је у употреби, у активној служби и резерви, све до 1995. године. Пребачен је у складиште у Качареву где га је после низа година пронашао Пековић и издвојио за потребе Војног музеја.

„Механичар га је преконтролисао и без проблема упалио мотор тенка”, каже Пековић објашњавајући невероватну поузданост тенкова Т-34, а многи мисле да би и сада могао да се покрене.

Са друге стране Генералштаба налази се његов савремени наследник, први примерак југословенског тенка М-84. Ово средство је направљено по узору на совјетски тенк Т-72, за чију производњу је Југославија добила лиценцу 1979. године. И овај изложени тенк је заправо направљен као Т-72 у СССР-у 1973. године, продат је СФРЈ, где је изведеним модификацијама постао М-84, који се касније комплетно производио у Југославији. И данас је у наоружању Војске Србије и очекује се његова модернизација.

Једини авион који је изложен је Г-4, школско-борбени млазни ваздухоплов, по мишљењу многих најбоља југословенска летелица респектована и од страних пилота и стручњака. Изложен у белу боју, офарбани примерак је јединствен по томе што се на њему радила модернизација која је требало да буде основ за такве радове и на другим авионима овог типа.

У кругу Генералштаба, који је значајно и адекватно оплемењен овим музејским експонатима, изложени су и оклопни транспортери и артиљерија. Ту је први југословенски оклопни транспортер М-60, америчка хаубица М-1 калибра 155 милиметара из периода Другог светског рата, совјетска хаубица Д-20 калибра 152 милиметра из послератних година... Наравно, и „прага”, самоходни противавионски топ чехословачке производње, оруђе коју је своју широку борбену употребу показало у ратовима на просторима бивше Југославије.