Црна Гора на ивици ванредног стања

Од нашег дописника

Подгорица – Неизбор судија Уставног суда Црне Горе директно води ка „угрожавању уставног поретка” и неминовној активацији члана 133 став 1 тачка 4 Устава, који прописује увођење ванредног стања кад наступе околности угрожавања уставног поретка. Одредба члана 92 став 3 Устава прописује да скупштинска већина од најмање 41 посланика да при овим околностима има овлашћење, чак и дужност да неодложно донесе уставномерну одлуку о увођењу ванредног стања, каже за „Политику” доктор права адвокат Владан Бојић.

Сматра да је Црна Гора доведена у такав положај због очигледних опструкција старог режима, пошто је пропао пројекат тзв. мањинске, у ствари њему подређене и контролисане владе и нема другу правну опцију. Бојић каже да услед нефункционалности Уставног суда није могуће правноваљано конституисати органе нових локалних самоуправа, као ни утврдити да ли је председник Црне Горе повредио Устав.

„Не могу се одржати редовни избори за председника Црне Горе ни појаснити да ли је Закон о изменама и допунама Закона о избору председника Црне Горе у складу с Уставом”, појашњава адвокат Бојић. „Не могу, за случај ако садашња скупштинска већина и одлучи да се ’самораспусти’, да се одрже ни ванредни парламентарни избори које захтева бивши режим, тј. скупштинска мањина. Нажалост, то није све, будући да просто не функционише деблокирајући механизам који је амандмански, управо преко бившег режима, ’инсталирала’ Венецијанска комисија од три петине, то јест 49 посланика у црногорски Устав 2013.”

Додаје да „ни Венецијанска комисија као ни бивши режим немају ни етички ни правни легитимитет да инсистирају на венецијанском деблокирајућем кључу, тј. на механизму који се у упоредној правној доктрини истиче као ’егземплар’ лошег уставног решења, које уопште није деблокирајуће, већ напротив – блокирајуће”.

Како каже Бојић, „сведочимо стању у судству које показује лице које смо и могли наслутити, али не и спремност да буде саучесник и да подели лошу судбину бившег режима, тј. ’једног човека’, опадајућег мандатно докрајченог титулара ’улоге’ председника Црне Горе”.

„Коришћење аргумената који се тобоже тичу ’угрожености и одбране државе и патриотизма’ је не само депласирано, већ и обмањујуће. Верујем да ће зато посланици бивше власти предвођене ДПС-ом у доброј вери, вођени правном свешћу и одговорношћу актуелног тренутка у којем се налази Црна Гора, разумети циљ и настојање председнице Скупштине Црне Горе гђе Данијеле Ђуровић и најзад савесно узети учешће у конституисању пуног састава Уставног суда, као услова без којег Црна Гора даље не може. Поготово због тога што наспрам ниједног од четири кандидата није истакнут ниједан приговор, примедба или било шта томе слично”, истиче Бојић и додаје:

„Уколико се то не деси 28. новембра 2022, већ наредног дана – скупштина је дужна по уставном прерогативу из члана 91 став 2 због ’тешког угрожавања уставног поретка’, како је то прописано чланом 133 став 1 тачка 4, да донесе Одлуку о увођењу ванредног стања и усвоји закон чија би правна природа била лекс специјалис, а циљ – отклањање свих узрока који су довели до угрожавања уставног поретка Црне Горе, од избора судија Уставног суда, ВДТ-а и угледних правника у Судски савет и тиме ефектнијег рада СДТ, одсад без опструкције судства, те формирања нових локалних самоуправа и владе по изборној вољи грађана с председником Миодрагом Лекићем. Али и преко избора новог гувернера ЦБЦГ, ДРИ, па даље правним редом.”

Уверава да би лекс специјалис требало да има назив „закон о спречавању угрожавања и консолидацији уставног поретка Црне Горе”.