Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Роми се тешко боре са сиромаштвом

Oко 70 одсто ромске популације живи у насељима са трошним некомфорним кућама а 40 одсто њих раде у такозваној „сивој зони”
(Фото Р. Крстинић)

Тек половина ромских ученика која су завршила основно образовање прелази у средњу школу, а свега 61 одсто њих стекне диплому средње школе, због чега многи Роми цео живот остају у зачараном кругу сиромаштва и незапослености. Истраживање Републичког завода за статистику говори да је стопа запослености становништва у ромским насељима 40 одсто и то пре свега у „сивој зони”, а међу Ромкињама старости 15–49 година које су учествовале у овом истраживању, свега четвртина њих била је на неки начин запослена, 15,7 процената није имала посао, а чак 60 одсто било је радно неактивно – нити је имало посао нити га је тражило. Забрињава и податак да је 5,3 одсто ромских малишана укључено у дечји рад, односно да чак четвртина деце узраста од 12–14 година ради, наводи се у „Извештају о људским правима младих у Србији у 2021. години”, који је издао Београдски центар за људска права.

Како истичу аутори овог извештаја, око 70 одсто ромске популације живи у ромским насељима – будући да се у највећем броју случајева ради о трошним и малим стамбеним јединицама са малим бројем просторија, све животне активности подређују се заједници. Стратегија о социјалном укључивању Рома и Ромкиња препознаје проблем немогућности одржавања хигијене на задовољавајућем нивоу – скоро 54 одсто ромских домаћинстава не поседује купатило у кући, а у најсиромашнијим домаћинствима близу 60 одсто становништва користи покривени пољски тоалет. Забрињава и податак да половина ромских домаћинстава има проблем са прокишњавањем крова, а у 68 одсто ромских кућа постоји влага по зидовима, подовима или темељу. Лоши услови становања и непостојање основне инфраструктуре негативно утичу на здравље свих чланова домаћинства, посебно деце и младих. Због тога не чуди податак да је смртност код ове популације виша него код осталих етничких група у свим животним добима, а животни век за 12 година краћи у поређењу са просеком у Србији. Најчешћа обољења која се јављају у популацији одраслих Рома јесу кардиоваскуларне болести, хроничне опструктивне болести плућа, дијабетес, астма, малигне и болести зависности.

Здравље младих Ромкиња посебно је угрожено због раних бракова и малолетничких трудноћа – према Уницефовом истраживању вишеструких показатеља здравља жена и деце из 2019. године, чак 17 одсто младих Ромкиња ступи у брак пре 15. године, у поређењу са 0,8 одсто девојчица из опште популације. Рана удаја доводи до тога да скоро 40 одсто ромских девојчица роди дете између 15. и 18. године живота, а четири одсто постану мајке и пре 15. рођендана. Током 2020. године Центри за социјални рад идентификовали су 191 дете (11 дечака и 180 девојчица) које је ступало у брак, од којих се у 141 случају ради о деци жртвама дечјег брака, а преосталих 50 случајева односи се на децу за коју је суд по службеној дужности од Центра за социјални рад тражио давање стручног мишљења у поступку давања сагласности за ступање малолетника у брачну заједницу.

Упркос многим изазовима, похвална је чињеница да су ученици ромске националности наставили коришћење афирмативних мера приликом уписа у средње школе. У школској 2020/2021. години уписано је 2.467 ђака, и то 1.163 ученица и 1.304 ученика. Међутим, у разговору са члановима Одбора за образовање Националног савета може се добити информација да је овај број драстично смањен у односу на претходну школску годину, што јасно указује на екстремно осиромашење ромских породица током пандемије. Управо због тога, настављено је са стипендирањем средњошколаца као мером подршке у образовању Рома, упркос завршетку вишегодишњег програма стипендирања у оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности (ИПА2014)”. У школској 2020/2021. ученицима ромске националности додељено је 1.213 стипендија.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Bez obzira šta mi pisali ili mislili o njima oni žive onako kako oni hoće.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.