Роми се тешко боре са сиромаштвом

Тек половина ромских ученика која су завршила основно образовање прелази у средњу школу, а свега 61 одсто њих стекне диплому средње школе, због чега многи Роми цео живот остају у зачараном кругу сиромаштва и незапослености. Истраживање Републичког завода за статистику говори да је стопа запослености становништва у ромским насељима 40 одсто и то пре свега у „сивој зони”, а међу Ромкињама старости 15–49 година које су учествовале у овом истраживању, свега четвртина њих била је на неки начин запослена, 15,7 процената није имала посао, а чак 60 одсто било је радно неактивно – нити је имало посао нити га је тражило. Забрињава и податак да је 5,3 одсто ромских малишана укључено у дечји рад, односно да чак четвртина деце узраста од 12–14 година ради, наводи се у „Извештају о људским правима младих у Србији у 2021. години”, који је издао Београдски центар за људска права.

Како истичу аутори овог извештаја, око 70 одсто ромске популације живи у ромским насељима – будући да се у највећем броју случајева ради о трошним и малим стамбеним јединицама са малим бројем просторија, све животне активности подређују се заједници. Стратегија о социјалном укључивању Рома и Ромкиња препознаје проблем немогућности одржавања хигијене на задовољавајућем нивоу – скоро 54 одсто ромских домаћинстава не поседује купатило у кући, а у најсиромашнијим домаћинствима близу 60 одсто становништва користи покривени пољски тоалет. Забрињава и податак да половина ромских домаћинстава има проблем са прокишњавањем крова, а у 68 одсто ромских кућа постоји влага по зидовима, подовима или темељу. Лоши услови становања и непостојање основне инфраструктуре негативно утичу на здравље свих чланова домаћинства, посебно деце и младих. Због тога не чуди податак да је смртност код ове популације виша него код осталих етничких група у свим животним добима, а животни век за 12 година краћи у поређењу са просеком у Србији. Најчешћа обољења која се јављају у популацији одраслих Рома јесу кардиоваскуларне болести, хроничне опструктивне болести плућа, дијабетес, астма, малигне и болести зависности.

Здравље младих Ромкиња посебно је угрожено због раних бракова и малолетничких трудноћа – према Уницефовом истраживању вишеструких показатеља здравља жена и деце из 2019. године, чак 17 одсто младих Ромкиња ступи у брак пре 15. године, у поређењу са 0,8 одсто девојчица из опште популације. Рана удаја доводи до тога да скоро 40 одсто ромских девојчица роди дете између 15. и 18. године живота, а четири одсто постану мајке и пре 15. рођендана. Током 2020. године Центри за социјални рад идентификовали су 191 дете (11 дечака и 180 девојчица) које је ступало у брак, од којих се у 141 случају ради о деци жртвама дечјег брака, а преосталих 50 случајева односи се на децу за коју је суд по службеној дужности од Центра за социјални рад тражио давање стручног мишљења у поступку давања сагласности за ступање малолетника у брачну заједницу.

Упркос многим изазовима, похвална је чињеница да су ученици ромске националности наставили коришћење афирмативних мера приликом уписа у средње школе. У школској 2020/2021. години уписано је 2.467 ђака, и то 1.163 ученица и 1.304 ученика. Међутим, у разговору са члановима Одбора за образовање Националног савета може се добити информација да је овај број драстично смањен у односу на претходну школску годину, што јасно указује на екстремно осиромашење ромских породица током пандемије. Управо због тога, настављено је са стипендирањем средњошколаца као мером подршке у образовању Рома, упркос завршетку вишегодишњег програма стипендирања у оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности (ИПА2014)”. У школској 2020/2021. ученицима ромске националности додељено је 1.213 стипендија.