Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска празнује Дејтон, Федерација БиХ чека 25. новембар

Споразум који је гарантовао да се нико у БиХ неће осећати угрожено измењен је на штету Срба и РС, каже Жељка Цвијановић
Нерадни дан у РС: Бањалука Фото М. Кременовић

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Дан када су три зараћене стране пре 27 година одложиле оружје и 1995. године у Охају потписале Дејтонски мировни споразум, којим су сви „понешто добили и понешто изгубили”, у једном од два ентитета – Републици Српској – обележен је празнично, док се у другом ентитету, где не придају значај овом датуму, спремају да свечано обележе 25. новембар, као Дан државности БиХ.

Босанска стварност, која је последица дубоке подељености друштва, манифестује се непрестано и кад је реч о празницима, па 25. новембар не прихватају у Републици Српској. Али не зато што се српске вође одричу антифашистичке симболике коју носи дан ЗАВНОБИХ-а, већ због тога што им смета конфузија коју у погледу захтева за измене државног уређења уносе слављеници Дана државности, којима је тај датум пре свега повод за глорификацију грађанског устројства земље, која је у Мркоњић Граду, знатно пре Дејтона, потврђена као тронационална заједница Срба, Хрвата и муслимана, унутар Југославије. У овом случају ипак је веродостојнија аргументација српских званичника, који „раскорак од четири дана” читају више као идеолошко опредељење Сарајева, којем у ствари смета то што је БиХ у Дејтону устројена тако да – спречи прегласавање.

О томе можда делимично сведочи и то што су вођама у ФБиХ датуми из НОБ-а згодни тек за дневну политику. У пракси је ситуација другачија. Стотине улица у том ентитету преименоване су почетком деведесетих година само зато што су именоване по носиоцима антифашистичке борбе. Улица првог председника ЗАВНОБИХ-а Војислава Ђеде Кецмановића у Сарајеву носи назив по припаднику Зелених беретки Нусрету Шишићу. Сарајевским првацима нису биле по укусу ни улице именоване по Ђури Пуцару, Веселину Маслеши, Младену Стојановићу, Сави Ковачевићу... Такав друштвени контекст и непомирљиве политичке амбиције које постоје између два ентитета увек послуже као повод да се јавност у Српској на дан кад се у том ентитету прославља мир подсети и на превредновање међународног уговора који је интервенцијама западних супервизора довео до уређења за које актуелни званичници тврде да српским преговарачима у Дејтону не би било прихватљиво.

„Ми смо деловањем високих представника и правосудних органа БиХ жестоко оштећени и предузимамо све да вратимо наше ингеренције. Надлежности РС су незаконито одузете. Сарајево је незадовољно Дејтонским споразумом, али занимљиво је да ми никада нисмо рекли – хоћемо више”, приметио је председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић.

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић подсетила је поводом годишњице „Дејтона” да су Српској „узурпиране надлежности”, па истиче да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ пре 27 година прихваћен од свих народа и да је донео уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осећа угрожено.

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић изјавио је да је у минулих 27 година било „свакаквог насиља над Дејтонским споразумом”, али да је и даље руководству Српске потребно мудрости у вођењу послова како би се сачувао мир. „Ниједна промена надлежности није направљена на штету Федерације БиХ или БиХ”, констатовао је Стевандић.

Да су годишњице Дејтона за Србе превасходно прилика да прегледају ожиљке, сведочи и порука председника РС Милорада Додика: „Било какав интервенционизам међународне заједнице гура Републику Српску ка самосталности”, упозорио је. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.