Српска празнује Дејтон, Федерација БиХ чека 25. новембар

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Дан када су три зараћене стране пре 27 година одложиле оружје и 1995. године у Охају потписале Дејтонски мировни споразум, којим су сви „понешто добили и понешто изгубили”, у једном од два ентитета – Републици Српској – обележен је празнично, док се у другом ентитету, где не придају значај овом датуму, спремају да свечано обележе 25. новембар, као Дан државности БиХ.

Босанска стварност, која је последица дубоке подељености друштва, манифестује се непрестано и кад је реч о празницима, па 25. новембар не прихватају у Републици Српској. Али не зато што се српске вође одричу антифашистичке симболике коју носи дан ЗАВНОБИХ-а, већ због тога што им смета конфузија коју у погледу захтева за измене државног уређења уносе слављеници Дана државности, којима је тај датум пре свега повод за глорификацију грађанског устројства земље, која је у Мркоњић Граду, знатно пре Дејтона, потврђена као тронационална заједница Срба, Хрвата и муслимана, унутар Југославије. У овом случају ипак је веродостојнија аргументација српских званичника, који „раскорак од четири дана” читају више као идеолошко опредељење Сарајева, којем у ствари смета то што је БиХ у Дејтону устројена тако да – спречи прегласавање.

О томе можда делимично сведочи и то што су вођама у ФБиХ датуми из НОБ-а згодни тек за дневну политику. У пракси је ситуација другачија. Стотине улица у том ентитету преименоване су почетком деведесетих година само зато што су именоване по носиоцима антифашистичке борбе. Улица првог председника ЗАВНОБИХ-а Војислава Ђеде Кецмановића у Сарајеву носи назив по припаднику Зелених беретки Нусрету Шишићу. Сарајевским првацима нису биле по укусу ни улице именоване по Ђури Пуцару, Веселину Маслеши, Младену Стојановићу, Сави Ковачевићу... Такав друштвени контекст и непомирљиве политичке амбиције које постоје између два ентитета увек послуже као повод да се јавност у Српској на дан кад се у том ентитету прославља мир подсети и на превредновање међународног уговора који је интервенцијама западних супервизора довео до уређења за које актуелни званичници тврде да српским преговарачима у Дејтону не би било прихватљиво.

„Ми смо деловањем високих представника и правосудних органа БиХ жестоко оштећени и предузимамо све да вратимо наше ингеренције. Надлежности РС су незаконито одузете. Сарајево је незадовољно Дејтонским споразумом, али занимљиво је да ми никада нисмо рекли – хоћемо више”, приметио је председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић.

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић подсетила је поводом годишњице „Дејтона” да су Српској „узурпиране надлежности”, па истиче да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ пре 27 година прихваћен од свих народа и да је донео уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осећа угрожено.

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић изјавио је да је у минулих 27 година било „свакаквог насиља над Дејтонским споразумом”, али да је и даље руководству Српске потребно мудрости у вођењу послова како би се сачувао мир. „Ниједна промена надлежности није направљена на штету Федерације БиХ или БиХ”, констатовао је Стевандић.

Да су годишњице Дејтона за Србе превасходно прилика да прегледају ожиљке, сведочи и порука председника РС Милорада Додика: „Било какав интервенционизам међународне заједнице гура Републику Српску ка самосталности”, упозорио је.