Да ли ће Хрватска пре Румуније и Бугарске ући у „шенген”
Од сутрашње посете канцелара Карла Нехамера Загребу зависи да ли ће Аустрија на крају дати „зелено светло” Хрватској за улазак у „шенген”. Али није само Беч сумњичав према ширењу шенгенског простора на три чланице ЕУ – Хрватску, Румунију у Бугарску.
Холандска влада је већ послала у Букурешт специјалну стручну мисију која треба да провери да ли ова источноевропска чланица ЕУ испуњава критеријуме за улазак у друштво земаља чији грађани имају привилегију да унутар евроблока путују без пасоша.
Иако су Европска комисија и Европски парламент подржали ширење шенгенског простора на ове три земље, коначну одлуку донеће Веће за правосуђе и унутрашње послове на састанку 8. и 9. децембра у Бриселу. За одлуку је потребан консензус 22 чланице ЕУ које су у шенгенском простору.
Чини се да је Хрватска за корак ближа циљу да уђе у шенгенску зону него остале две источноевропске чланице уније. На то указује и чињеница да је чешко председништво ЕУ припремило два нацрта одлуке – један за Хрватску, а други за Бугарску и Румунију. Разлог за такав приступ је противљење шведског и холандског парламента да се „шенгенска рампа” помери на спољне границе Бугарске и Румуније.
Холандски парламентарци су посебно сумњичави у погледу Румуније, тражећи од владе Марка Рутеа да пре давања сагласности анализира функционисање владавине права, као и у којој мери су се државни органи изборили с корупцијом и организованим криминалом.
Једну од највећих тековина ЕУ – слободу кретања људи и робе унутар евроблока – озбиљно су уздрмали мигрантски таласи који од 2015. запљускују „евротврђаву”, али и пандемија короне. Случај Словачке, која је од краја септембра „изолована” јер су и Аустрија и Чешка поставиле граничне контроле према овој земљи због повећаног прилива миграната, показује да је Шенгенски споразум, који обухвата 22 чланице ЕУ, као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску, у кризи.
Иако је Словачка у првих девет месеци зауставила 4.466 миграната који су покушали да илегално пређу њене границе, то као да није било довољно за Беч и Праг, што је довело до напетости између две земље које су до 1993. године, кад се Чехословачка распала, биле у заједничкој држави.
„Ситуација између Чешке и Словачке не може овако да се настави”, рекао је словачки премијер Едуард Хегер после састанка Савета безбедности Словачке, најављујући намеру да посети чешког премијера Петра Фијалу у Прагу у нади да ће се ствар између две „братске земље” коначно разрешити.
На негодовање Братиславе чешки премијер Петр Фијала одговара да су граничне контроле превентивна мера како би се илегални мигранти обесхрабрили да користе руту преко Чешке и Словачке. Чешка страна каже да жели да постигне споразум са Словачком, а званичници обе стране сложили су се да наставе дијалог о контроли граница.
Упркос Хегеровој нади да ће границе бити поново отворене и омогућено слободно кретање између Словачке и Чешке, Фијала је најавио да ће се граничне контроле наставити најмање до 13. децембра. Међутим, ако Чеси желе да и након тога наставе граничне провере биће им потребно одобрење Европске комисије.
Братислава није нимало задовољна оваквим развојем ситуације, јер сматра да су контроле неоправдане. „Контроле на унутрашњим шенгенским границама треба да се врше само у ситуацијама опасним по живот. Миграција није једна од њих. Не постоји опасност по безбедност да се дозволи таква контрола. Чеси покушавају да врате мигранте у Словачку, али притом крше Шенгенски споразум”, рекао је Стефан Хамран, шеф словачке полиције, преноси „Дојче веле”.
Подаци показују да већина миграната у овој земљи остаје само два до три дана, јер Словачка није њихова крајња дестинација. Словачке власти кажу да већина миграната жели да иде западније, углавном у Немачку.
Подаци показују да притисак нелегалних миграната на најјачу економију ЕУ расте. Само ове године Берлин је пријавио да је број избеглица које долазе углавном преко балканске руте за 254 одсто већи у односу на 2021. годину.
Због тога је велико питање у којој мери ће бити испуњен зацртани циљ Европске комисије да у 2023. години шенгенски простор поново буде потпуно „проходан”, без икаквих задржавања на унутрашњим границама. Иако је Европски суд правде недавно упозорио чланице ЕУ да више немају права да даље продужавају граничне провере унутар евроблока, оне то углавном не поштују. Позивајући се на оправдане разлоге, као што су забринутост због повећаног броја илегалних миграната и тероризам, Немачка, Аустрија, Норвешка, Шведска, Француска и Данска од 2015. године континуирано инсистирају на контроли својих националних граница.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.