Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће Хр­ват­ска пре Румуније и Бугарске ући у „шен­ген”

Слу­чај Сло­вач­ке, ко­ја је од кра­ја сеп­тем­бра „изо­ло­ва­на” јер су и Аустри­ја и Че­шка по­ста­ви­ле гра­нич­не кон­тро­ле због по­ве­ћа­ног при­ли­ва ми­гра­на­та, по­ка­зу­је да је спо­ра­зум о сло­бод­ном про­то­ку љу­ди љу­ди уну­тар евро­бло­ка у кри­зи
(Фо­то EPA/Gyorgy Var­ga)

Од су­тра­шње по­се­те кан­це­ла­ра Кар­ла Не­ха­ме­ра За­гре­бу за­ви­си да ли ће Аустри­ја на кра­ју да­ти „зе­ле­но све­тло” Хр­ват­ској за ула­зак у „шен­ген”. Али ни­је са­мо Беч сум­њи­чав пре­ма ши­ре­њу шен­ген­ског про­сто­ра на три чла­ни­це ЕУ – Хр­ват­ску, Ру­му­ни­ју у Бу­гар­ску.

Хо­ланд­ска вла­да је већ по­сла­ла у Бу­ку­решт спе­ци­јал­ну струч­ну ми­си­ју ко­ја тре­ба да про­ве­ри да ли ова ис­точ­но­е­вроп­ска чла­ни­ца ЕУ ис­пу­ња­ва кри­те­ри­ју­ме за ула­зак у дру­штво зе­ма­ља чи­ји гра­ђа­ни има­ју при­ви­ле­ги­ју да уну­тар евро­бло­ка пу­ту­ју без па­со­ша.

Иако су Европ­ска ко­ми­си­ја и Европ­ски пар­ла­мент по­др­жа­ли ши­ре­ње шен­ген­ског про­сто­ра на ове три зе­мље, ко­нач­ну од­лу­ку до­не­ће Ве­ће за пра­во­су­ђе и уну­тра­шње по­сло­ве на са­стан­ку 8. и 9. де­цем­бра у Бри­се­лу. За од­лу­ку је по­тре­бан кон­сен­зус 22 чла­ни­це ЕУ ко­је су у шен­ген­ском про­сто­ру.

Чи­ни се да је Хр­ват­ска за ко­рак бли­жа ци­љу да уђе у шен­ген­ску зо­ну не­го оста­ле две ис­точ­но­е­вроп­ске чла­ни­це уни­је. На то ука­зу­је и чи­ње­ни­ца да је че­шко пред­сед­ни­штво ЕУ при­пре­ми­ло два на­цр­та од­лу­ке – је­дан за Хр­ват­ску, а дру­ги за Бу­гар­ску и Ру­му­ни­ју. Раз­лог за та­кав при­ступ је про­ти­вље­ње швед­ског и хо­ланд­ског пар­ла­мен­та да се „шен­ген­ска рам­па” по­ме­ри на спољ­не гра­ни­це Бу­гар­ске и Ру­му­ни­је.

Хо­ланд­ски пар­ла­мен­тар­ци су по­себ­но сум­њи­ча­ви у по­гле­ду Ру­му­ни­је, тра­же­ћи од вла­де Мар­ка Ру­теа да пре да­ва­ња са­гла­сно­сти ана­ли­зи­ра функ­ци­о­ни­са­ње вла­да­ви­не пра­ва, као и у ко­јој ме­ри су се др­жав­ни ор­га­ни из­бо­ри­ли с ко­руп­ци­јом и ор­га­ни­зо­ва­ним кри­ми­на­лом.

Јед­ну од нај­ве­ћих те­ко­ви­на ЕУ – сло­бо­ду кре­та­ња љу­ди и ро­бе уну­тар евро­бло­ка – озбиљ­но су уз­др­ма­ли ми­грант­ски та­ла­си ко­ји од 2015. за­пљу­ску­ју „евро­твр­ђа­ву”, али и пан­де­ми­ја ко­ро­не. Слу­чај Сло­вач­ке, ко­ја је од кра­ја сеп­тем­бра „изо­ло­ва­на” јер су и Аустри­ја и Че­шка по­ста­ви­ле гра­нич­не кон­тро­ле пре­ма овој зе­мљи због по­ве­ћа­ног при­ли­ва ми­гра­на­та, по­ка­зу­је да је Шен­ген­ски спо­ра­зум, ко­ји об­у­хва­та 22 чла­ни­це ЕУ, као и Исланд, Лих­тен­штајн, Нор­ве­шку и Швај­цар­ску, у кри­зи.

Иако је Сло­вач­ка у пр­вих де­вет ме­се­ци за­у­ста­ви­ла 4.466 ми­гра­на­та ко­ји су по­ку­ша­ли да иле­гал­но пре­ђу ње­не гра­ни­це, то као да ни­је би­ло до­вољ­но за Беч и Праг, што је до­ве­ло до на­пе­то­сти из­ме­ђу две зе­мље ко­је су до 1993. го­ди­не, кад се Че­хо­сло­вач­ка рас­па­ла, би­ле у за­јед­нич­кој др­жа­ви.

„Си­ту­а­ци­ја из­ме­ђу Че­шке и Сло­вач­ке не мо­же ова­ко да се на­ста­ви”, ре­као је сло­вач­ки пре­ми­јер Еду­ард Хе­гер по­сле са­стан­ка Са­ве­та без­бед­но­сти Сло­вач­ке, на­ја­вљу­ју­ћи на­ме­ру да по­се­ти че­шког пре­ми­је­ра Пе­тра Фи­ја­лу у Пра­гу у на­ди да ће се ствар из­ме­ђу две „брат­ске зе­мље” ко­нач­но раз­ре­ши­ти.

На не­го­до­ва­ње Бра­ти­сла­ве че­шки пре­ми­јер Пе­тр Фи­ја­ла од­го­ва­ра да су гра­нич­не кон­тро­ле пре­вен­тив­на ме­ра ка­ко би се иле­гал­ни ми­гран­ти обес­хра­бри­ли да ко­ри­сте ру­ту пре­ко Че­шке и Сло­вач­ке. Че­шка стра­на ка­же да же­ли да по­стиг­не спо­ра­зум са Сло­вач­ком, а зва­нич­ни­ци обе стра­не сло­жи­ли су се да на­ста­ве ди­ја­лог о кон­тро­ли гра­ни­ца.

Упр­кос Хе­ге­ро­вој на­ди да ће гра­ни­це би­ти по­но­во отво­ре­не и омо­гу­ће­но сло­бод­но кре­та­ње из­ме­ђу Сло­вач­ке и Че­шке, Фи­ја­ла је на­ја­вио да ће се гра­нич­не кон­тро­ле на­ста­ви­ти нај­ма­ње до 13. де­цем­бра. Ме­ђу­тим, ако Че­си же­ле да и на­кон то­га на­ста­ве гра­нич­не про­ве­ре би­ће им по­треб­но одо­бре­ње Европ­ске ко­ми­си­је.

Бра­ти­сла­ва ни­је ни­ма­ло за­до­вољ­на ова­квим раз­во­јем си­ту­а­ци­је, јер сма­тра да су кон­тро­ле нео­прав­да­не. „Кон­тро­ле на уну­тра­шњим шен­ген­ским гра­ни­ца­ма тре­ба да се вр­ше са­мо у си­ту­а­ци­ја­ма опа­сним по жи­вот. Ми­гра­ци­ја ни­је јед­на од њих. Не по­сто­ји опа­сност по без­бед­ност да се до­зво­ли та­ква кон­тро­ла. Че­си по­ку­ша­ва­ју да вра­те ми­гран­те у Сло­вач­ку, али при­том кр­ше Шен­ген­ски спо­ра­зум”, ре­као је Сте­фан Ха­мран, шеф сло­вач­ке по­ли­ци­је, пре­но­си „Дој­че ве­ле”.

По­да­ци по­ка­зу­ју да ве­ћи­на ми­гра­на­та у овој зе­мљи оста­је са­мо два до три да­на, јер Сло­вач­ка ни­је њи­хо­ва крај­ња де­сти­на­ци­ја. Сло­вач­ке вла­сти ка­жу да ве­ћи­на ми­гра­на­та же­ли да иде за­пад­ни­је, углав­ном у Не­мач­ку.

По­да­ци по­ка­зу­ју да при­ти­сак не­ле­гал­них ми­гра­на­та на нај­ја­чу еко­но­ми­ју ЕУ ра­сте. Са­мо ове го­ди­не Бер­лин је при­ја­вио да је број из­бе­гли­ца ко­је до­ла­зе углав­ном пре­ко бал­кан­ске ру­те за 254 од­сто ве­ћи у од­но­су на 2021. го­ди­ну.

Због то­га је ве­ли­ко пи­та­ње у ко­јој ме­ри ће би­ти ис­пу­њен за­цр­та­ни циљ Европ­ске ко­ми­си­је да у 2023. го­ди­ни шен­ген­ски про­стор по­но­во бу­де пот­пу­но „про­хо­дан”, без ика­квих за­др­жа­ва­ња на уну­тра­шњим гра­ни­ца­ма. Иако је Европ­ски суд прав­де не­дав­но упо­зо­рио чла­ни­це ЕУ да ви­ше не­ма­ју пра­ва да да­ље про­ду­жа­ва­ју гра­нич­не про­ве­ре уну­тар евро­бло­ка, оне то углав­ном не по­шту­ју. По­зи­ва­ју­ћи се на оправ­да­не раз­ло­ге, као што су за­бри­ну­тост због по­ве­ћа­ног бро­ја иле­гал­них ми­гра­на­та и те­ро­ри­зам, Не­мач­ка, Аустри­ја, Нор­ве­шка, Швед­ска, Фран­цу­ска и Дан­ска од 2015. го­ди­не кон­ти­ну­и­ра­но ин­си­сти­ра­ју на кон­тро­ли сво­јих на­ци­о­нал­них гра­ни­ца.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

S juga
Da, za 40 dana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.