Ваљево на озбиљној џез мапи

Ваљево – Ове године смо покушали да спојимо традиционално и модерно, а да то буде ванвременско и да покажемо да смо апсолутно дорасли да Ваљево ставимо на озбиљну мапу позиционирања џеза, не само у земљи, него и у региону, а можда и у ширем контексту, јер су се на овом фестивалу представила имена која су, по свом сензибилитету и уметничком квалитету, апсолутно завређивала да се погледају уживо...

Тим речима Милан Ђурђевић, уметнички директор управо завршеног 38. Ваљево џез феста, сумира оно што су организатори успели да приреде у ваљевском Центру за културу прошлог викенда на једном од најстаријих фестивала ове врсте у земљи. После наступа ваљевских бендова у четвртак, смотру је у петак отворио Биг бенд РТС-а са Стјепком Гутом, једним од највећих мајстора џез трубе у Европи и свету, као солистом и диригентом. Други концерт те вечери имао је Ненад Василић трио, предвођен сјајним контрабасистом, композитором, педагогом који своју ауторску музику изводи широм Европе. Суботњи програм отворио је Владимир Самарџић, новосадски басиста и композитор, који је са својим тријом, уз гитаристу Ненада Гајина и бубњара Владимира Костадиновића, представио нови албум. Уследио је затим наступ харизматичног Мокхтара Самбе, атрактивног композитора и бубњара из Париза, који је са интернационалним ансамблом извео делове из свог ауторског „African Jazz Project” и представио свој последњи албум који промовише широм света на престижним позорницама. Завесу на овогодишњи 38. Ваљево џез фест спустио је увек драги гост Ваљеваца гитариста Влатко Стефановски наступом у трију са својим сином Јаном и басистом Иваном Кукићем.

Биг бенд РТС-а превођен Стјепком Гутом извео је врло захтеван програм посвећен Теду Џонсу, једном од најважнијих композитора и аранжера у историји биг бенд музике, програм који се због техничке комплексности налази у репертоару само малог броја џез ансамбала. Гут се у овом наступу више посветио улози диригента, док је солистичке наступе углавном препустио члановима бенда, који су то на изванредан начин искористили за бурне аплаузе на крају сваке деонице.

Стјепко Гут је наступао на првом ваљевском џез фестивалу 1983. године, али се сетио да су праве „припреме” почеле још 1975. џез концертима на игралишту „Студента” крај Љубостиње на којима су му друштво правили Ваљевци Јован и Ђино Маљоковић, Миша Крстић и други сјајни музичари...

– Тада је почела мисија свирања џеза по Србији. Секстет Марковић-Гут свирао је концерте по градовима... Ваљево има дугу традицију џеза, срећан сам и захвалан што сам поново овде скоро 50 година после првог наступа на џез фестивалу, овде се осећам баш релаксирано – изјавио је велики трубач.

Сличан је и утисак Влатка Стефановског који је истакао да се у принципу радује свим наступима по местима која су мања, а имају довољно храбрости да направе џез фестивал или било који фестивал.

– Људима треба дозица културе и дозица уметности, јер се не може живети само од телевизора и самопослуге. Сви имамо културне потребе, зато са посебним симпатијама долазим у мања места која се одваже да направе фестивал као што је овај ваљевски... – изјавио је Стефановски.

Уметнички директор фестивала Милан Ђурђевић сматра да је програм фестивала концепцијски направљен да буде добар и за оне који су прави љубитељи џеза и за публику која није толико у овој врсти музике, али жели да испрати квалитетна музичка збивања у граду.

– Уверен сам да смо успели да направимо један супер повољан пакет културе, нешто јако примамљиво, што смо дали граду Ваљеву. Ово је био заиста озбиљан програм који може да се види само на највећим фестивалима, Ваљево је и ове године показало да овде постоје људи који озбиљно размишљају о културолошким потребама – оценио је Ђурђевић. И за овогодишњу крилатицу фестивала „Време за буђење” нагласио је да представља културолошку синтагму која показује колико је важно да будемо укључени у тенденције новог звука, нове културе, нове комуникације која је присутна у свету.

– Џез музика је сегмент уметности који апсолутно завређује посебан ниво свести и зато желимо да што више људи буде присутно, посебно младих, јер ми имамо и задатак да правимо публику у Ваљеву, да имамо пуну салу, да имамо људе који ће да прате џез фестивал. Суштина ове приче је и да кад се спусти завеса фестивала имамо и 10, 15 нових клинаца који ће да се баве музиком – поручио је Милан Ђурђевић.

„Оно што је записано”

На питање колико је џез заслужан за сву енергију коју поседује, Стјепко Гут је у даху одговорио да то није до њега, да је то „од горе”... Већ седам година живи на Сицилији, прија му клима, вози бицикл сваки дан, купа се седам месеци годишње...

– Пешачим бос по песку. Мајка Земља узме оно што нама не треба, а Ћале нас гледа од горе и дода шта треба... Тако да ја не верујем да је много тога моја заслуга, али моје је да урадим свој мањи део посла, а даље је оно што је записано... – каже славни уметник.