Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једна вила, острво лепоте и сан о васиони

Светске премијере филмова „19Б”, „Астронаут” и „Острво опроштаја” који се такмиче за „Златну пирамиду”
Из филма „19Б”, „Астронаут” (фото: 44. КИФФ)

44. КАИРО

Каиро – Приближавају се завршници такмичари у главном програму 44. Каиро фестивала, представљени пред огромним бројем публике у централној дворани Каирске опере и у биоскопима широм града до којих је тешко стићи услед даноноћне саобраћајне гужве овог бучног мегалополиса на обалама Нила.

Неки од главних такмичара за „Златну пирамиду” управо на каирском фестивалу, а он једини у овом делу света припада манифестацијама А категорије, имали су ових дана своје светске премијере. Међу њима су египатски филм „19Б” Ахмада Абдале, француски „Астронаут” Николе Жироа и тунижански „Острво опроштаја” Риде Бехија.

Египатски сценариста и редитељ Ахмад Абдала познат је по својим награђиваним филмовима „Хелиополис” (2009) и „Микрофон” (2010) са којима се наметнуо као један од значајнијих аутора такозваног арапског новог таласа, а „19Б” је сада већ његово шесто дугометражно играно дело. Сам назив филма је улични број једне, некада прелепе, а данас потпуно оронуле и од стране власника напуштене богаташке виле у чувеном каирском кварту Замалек. У њој једино још живи остарели, усамљени домар којем друштво праве пси и мачке што их окупља, чува и храни упркос сопственој немаштини. Овај старац без имена главни је јунак Абдалиног филма о сукобу култура, традиционалног и модерног, унутар града који се убрзано модернизује и шири. С једне стране је он који се држи правих вредности (одговорност, поштење, брижност) и у приступу свом (сада већ бесмисленом) послу и у приступу вртоглаво променљивој свакодневици која са собом доноси и присуство локалне банде момака из исте улице, што су за разлику од старца живели и одрастали у сиротињи. Старчева тврдоглава борба да настави да чува разрушену вилу, док год се власник поново не појави, упркос ћеркиним наговорима да се пресели код ње и упркос невољама које му на главу наваљују ти бахати момци из комшилука (кријумчари цигарета и алкохола), поприма постепено обрисе борбе између Давида и Голијата. Уз предивне филмске слике унутар кадрова, Ахмад Абдала гради причу о Каиру (али и Египту), који је увек био погодно тле за сукобе филозофија, идеологија, култура и животних стилова, али истовремено и тле за постојање фасцинантне коегзистенције...

Француски филм „Астронаут” дело је глумца, сценаристе и редитеља Николе Жироа с којим је заправо остварио дечачке снове о путовању у васиону. Ово је драга и редитељски веома вешто изведена филмска прича о аеронаутичком инжењеру Жиму (игра га сам Никола Жиро) што је одувек сањао да постане астронаут, али није успео на конкурсу за запошљавање Европске свемирске агенције. Овај сан Жима никада није напустио, од својих снова и идеја он не одустаје и зато се годинама посвећује тајном и необичном пројекту, изради сопствене ракете са идејом да оствари први аматерски свемирски лет са људском посадом. И знате шта – пројекат је успео. Жим ће полетети у васиону, али тек пошто ће пронаћи људе на које може да се ослони. Међу њима је и први француски астронаут у васиони – Александар Рибо (игра га Матје Касовиц), сада пензионер, али и човек са великим знањем и искуством. Ту су и Жимова бака, старица бритког ума и велике снаге ( у тумачењу Одет Дисфорж), власник аеронаутичке агенције господин Доминик (Иполит Жирадо) и многи други, укључујући и противнике овакве аматерске мисије. И сви ће они на крају бити сведоци успеха иза којег стоји огроман дугогодишњи рад, истрајна воља и снажни снови.

Оно што Жироовог „Астронаута” чини привлачним публици јесте та нека врста американизоване и универзално препознатљиве приче, изванредна реконструкција свих делова ракете и самих припрема за свемирски лет што је све блиско стварности и правој науци. Жиро је у филм уложио огроман напор и то се види и то се мора поштовати. Светска премијера којој су присуствовали Жиро, Матје Касовиц и Иполит Жирадо била је испраћена овацијама као наговештај да „Астронаут” са лакоћом може да пронађе биоскопску публику широм света...

Светска премијера „Острва опроштаја” познатог тунижанског редитеља Риде Бахија такође је узбуркала каирску публику. Пре свега због поновног присуства италијанске филмске диве Клаудије Кардинале на великом филмском платну. У овој причи која и визуелно-поетски и значењски дочарава сву лепоту и магију острва Ђерба у Тунису, познатог као острво снова, Клаудија Кардинале игра ауторитативну, али и нежну баку Агостину, жену која се чврсто држи италијанског порекла и језика своје давно придошле породице. Уз магични реализам који исијава са великог платна, редитељ Бахи приповеда о свим острвским потешкоћама кроз деценије, стављајући акценат на суживот његових религијски различитих становника. Људи различитих националности који су још одавнина на Ђерби пронашли свој дом. Међу њима су и припадници те омање италијанске заједнице којој се после много деценија одсуства сада враћа Андреа Ликари, шездесетогодишњи писац и мислилац и професор на универзитету у Риму, рођен иначе на Ђерби. Тај његов повратак је заправо повратак у детињство и за писца представља суочавање са најизазовнијим периодом свог живота – одрастања током Другог светског рата, који се на Ђерби није осетио кроз физичке борбе већ кроз високо повишени осећај узнемирености и опасности од могућег међунационалног и међурелигијског раздора...

Рида Бехи гради свој филм у атмосфери сличној оној коју познајемо из филмова великих италијански мајстора, а осим изванредних глумаца допринос лепоти овог филма дао је са својом оригиналном музиком композитор Марко Верба, Шпанац који дуги низ година живи и ствара у Италији...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.