Култ месеца у Кучајским планинама

Параћин, Бор – „Welcome home“, уобичајен је поздрав када се неко са енглеског говорног подручја врати својој кући. Али, када вас усред шуме на планини Јужни Кучај тако поздрави око 1.000 странаца дуге косе и браде, или са „јамајка“ фризурама, за наше поднебље прилично чудног изгледа, или, пак, жене које од гардеробе имају само дечију пелену око кукова или дуге индијанске сукње, или потпуно наги мушкарци, жене и деца – знате да то није нормално.

То су, заправо, „Rainbow Gathering” (Дугино окупљање), привремене комуне, које се сваке године организују. На њима се на једном месту нађе више хиљада људи из целог света. Међусобно се ословљавају са „брате” и „сестро”, а заједно су „породица”. Имају своја особена правила понашања, исхране, и не може им баш свако прићи. Посебно зато што за своје логоре бирају тешко приступачна места, којима се може прићи из једног, или највише два правца. Али, дочекаће вас патроле ових „необичних кампера” и, мање или више љубазно, упитати куда сте се запутили...

Такође, да би били фотографисани, мора се од њих затражити посебна дозвола, па смо имали великих потешкоћа да начинимо ове ексклузивне фотографије. Истина, најпикантније детаље нисмо успели да забележимо објективом, јер би то било превише опасно. Нас су примили љубазно, али вероватно зато што смо имали препоруку...

До њиховог великог логора дошли смо трагом прича мештана, који су обрађујући оранице „видели чудне људе, који се шетају наги”.

– Једна баба је пријавила да је видела вампира. А то је, у ствари, била нага истетовирана Бугарка. И она је дошла на „Дугино окупљање“. Вечерас је главна фешта, јер се слави пун месец. Они се таде свлаче, мажу блатом и играју у великом кругу – прича нам четрнаестогодишњи Марко, додајући да је са родитељима прошле године био на окупљању у Босанском Грахову.

У централном делу овог насеља, названом радни простор, налази се централна ватра, која се не гаси, и камење, које асоцира на жртвеник. „Рејнбовци“ овде жонглирају, витлају некаквим палицама и „ватреним куглама”, рву се или просто медитирају, упражњавајући јогу или суфијске плесове. Поред су туш, кухиња и „шатор за љубав”.

(/slika2)Њихови шатори су, иначе, фортификацијски тако груписани да ни до једног места у кампу није могуће прићи неопажено. На суседном узвишењу налази се шатор из кога три старија човека све време надгледају читав простор. Поред њега је „информативни центар“, који чини табла са картом насеља и порукама разне природе.

Незванично сазнајемо у параћинској полицији да њима није пријављено никакво масовно окупљање. Више од хиљаду присталица „Дугиног окупљања“ свих узраста и образовне структуре из Европе, Израела, Ирана, па чак и из Америке и са Новог Зеланда – нису дошли групно, већ свако за себе. Споран може бити њихов нудизам, односно ходање без доњег веша, јер је у близини манастир Стењак.

Да бисте дошли до овог насеља, са регионалног пута Параћин–Зајечар треба да сиђете код Страже, путујете колима два и по сата по џомбастом локалном путу, а онда сат и по пешачите. Ова територија позната је као седиште влашке магије и простор на коме се још увек дешавају чудновате појаве и у коме има „дрекаваца“. Помрачење месеца било је могуће видети баш у Србији.

(/slika3)– Није било тешко пронаћи ово место, јер смо добили детаљна упутства. Онај ко је проучавао терен, пронашао је прелепо место са готово нетакнутом природом – каже нам Ману, студент из Штутгарта, који је дошао са девојком Мари.

Иначе, „рејнбовци“ су привидно веома отворени за комуникацију са незнанцима, али су, заправо, веома затворени. Наравно, поричу да су верска секта. Словенац, који нам се представио као Гашпар Уличар, који је десети пут на окупљању, рекао нам је да је то „позитивно гибање приликом којег се размењује позитивна енергија“. Да ли је слављење пуног месеца, 16. августа, било, као што они кажу, прилика за игру и песму, или је ближа истини изјава горепоменутог Марка, не знамо. Тек, када смо се по ноћи враћали, сретали смо „рејнбовце“ са огромним ранцима, који су аутостопом или бициклима стизали на окупљање.

-----------------------------------------------------------

Мијаљевић: Неопаганска секта

„Rainbow gathering” је, иначе, настао као четвородневно окупљање 1972. у Колораду. На њихова веровања утицај имају „Харе кришна“, јеврејска учења, као и амерички шамани, а посебно неопагани. Њихова главна идеја је да „када земља буде опустошена, а животиње почну да умиру, нова раса људи разних боја, класа и вере доћи ће на земљу и ко буде поштовао њихова правила може учинити да земља поново буде зелена“.

Сектолог Слађан Мијаљевић из Београда нема дилему о карактеру „Rainbow gathering”. Како каже за „Политику”, то је „неопаганска секта у правом смислу те речи”.

– Велики број људи у Западној Европи враћа се паганским обичајима, а неке од тих секти крију се под маском очувања природе. Чим постоји обожавање неких култова, попут месеца и централне ватре у овом случају, припадници ове организације мењају своје обичаје, а потом и свест. То што не једу месо и не користе хемију, попут шампона и сапуна, ходају наги, такође указује на верску секту. У каснијој фази прелазе на прорицања и предвиђање разних катастрофа, што је добро познати сценарио – тврди Мијаљевић.