Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији живи мање од милион малишана

Иако деца млађа од 15 година чине четвртину светске популације, код нас она су представљала лане 14,3 одсто становништва, објавио је Републички завод за статистику поводом Светског дана детета
(Фото Н. Марјановић)

Светски дан деце, који се на предлог Уједињених нација обележава 20. новембра, Србија је дочекала подацима да у нашој земљи живи свега мање од милион деце млађе од 15 година, да свако треће дете користи дечји додатак и да скоро половина родитеља батинама дисциплинује малишане. И док деца млађа од 15 година чине чак четвртину светске популације, њихов удео у укупном становништву Србије износио је 14,3 одсто прошле године, објавио је Републички завод за статистику поводом Светског дана детета. Како истичу челници националне статистичке установе, највише беба током 2021. године рођено је у Београдском региону 17.803, а потом у Војводини – 16. 737, Шумадији и западној Србији – 15. 851, а најмање у Јужној и источној Србији – свега 11.789 новорођенчади.

Иако се највише беба у земљи рађа управо у главном граду, статистика сведочи да постоје велике разлике међу београдским општинама – лане је највише деце рођено на Палилули – 2.123, а најмање у Сопоту –159. Највише малих Војвођана прошле године родило се у Новом Саду – 4.187, а најмање у Пландишту – 59, док подаци за Шумадију и западну Србију показују да је највише деце рођено у Крагујевцу – 1604, а најмање у Рековцу – 43. У региону Јужне и источне Србије, наталитетни рекорд држи Лесковац са 1.086 беба рођених током протекле године, док је најмање деце рођено у Црној Трави – свега четворо. У последњих двадесет година број деце у Србији смањен је са 16 на 14 процената, а витална статистика сведочи да се данас рађа најмањи број беба у новијој историји земље – почетком педесетих година рађало се око 160.000 деце, а сада се свега 65.000 новорођенчади изнесе из породилишта сваке године.

Без обзира на чињеницу да се број деце у Србији стално смањује, расте број малишана у систему социјалне заштите – најновији подаци Републичког завода за социјалну заштиту говоре да се крајем 2020. године на евиденцији центара за социјални рад налазило 187.635 деце, односно 25.644 малишана више него 2011. године. Истовремено, број деце у општој популацији у протеклој деценији смањен је за 85.573. Ако се има на уму чињеница да у Србији живе 1.260.373 детета млађе од 18 година, то значи да се свако шесто дете налази у систему социјалне заштите, а највећи број оних којима је потребна помоћ државе живи у региону Јужне и источне Србије. Најмање малишана који се налазе на евиденцији центара за социјални рад живи у Београду.

И док представници организације „Пријатељи деце Србије” упозоравају да чак 12 одсто деце у Србији, тј. 93.000 њих, живи у апсолутном сиромаштву, челници Уницефа у Србији истичу да сиромаштво у великој мери „кроји” свакодневицу малишана – свега 11 одсто деце из сиромашних породица иде у вртић, а скоро четвртина малишана из материјално угрожених породица у нашој земљи нема добро избалансирану исхрану, која подразумева оптимални унос воћа, поврћа, млека и млечних производа, тј. меса и рибе. Деца која живе у најсиромашнијим домаћинствима имају неупоредиво мање књига у својој кућној библиотеци него њихови вршњаци. Само половина најсиромашније деце код куће има три или више књига, а само једно од петоро најсиромашнијих малишана има рачунар или таблет, у поређењу са 97 одсто деце из најбогатијих породица.

Подаци изведени из најновијег Истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деце у Србији (МИКС 6), које је урађено у сарадњи Уницефа и Републичког завода за статистику, показују да је број мајки које у исхрани беба искључиво користе своје млеко дупло повећан у последњих пет година, али само четвртина деце искључиво доји до шестог месеца живота. Забрињава, међутим, чињеница да је обухват деце свим препорученим вакцинама већи код деце чије су мајке без образовања или имају само основну школу (86 одсто) него код деце чије су мајке високообразоване (75 процената). Најмањи број деце која су имунизована живи у Београду, где је свега 66 одсто малишана на време добило све препоручене вакцине, а највећи у региону Шумадије и западне Србије – 91 проценат.

Резултати прошлогодишњег истраживања Уницефа у Србији о утицају ковида 19 на породице с децом показали су да је 17 одсто адолесцената приметило да је оболевање погоршало ментално здравље током пандемије, што је нарочито утицало на децу узраста од 13 до 17 година из породица с нижим примањима из Београда и других урбаних средина. Истраживање је, такође, показало да је 43 одсто деце узраста од седам до 12 година и 44 одсто адолесцената узраста од 13 до 17 година имало потешкоће с концентрацијом, а најчешћи проблем с менталним здрављем деце овог узраста који родитељи наводе јесте раздражљивост.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Za 50 godina nema Srba u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.