Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Драгана Ћорић нови покрајински омбудсман

Део Алексиног закона, против вршњачког насиља, који је писала са групом студената тада прве године Правног факултета у Новом Саду, имплементиран је у важећи Закон о основама система образовања и васпитања
Заштитница грађана пред студентима (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Драгана Ћорић, доктор правних наука из Новог Сада, изабрана је у Скупштини Војводине за новог покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Доцент је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, а последњих година ангажована је на разним друштвеним пољима око родитељства, едукације и безбедности деце, или њиховом лечењу када оно у Србији не може бити успешно.

До промене је дошло пошто њеном претходнику, проф. др Зорану Павловићу истиче мандат 24. новембра. За избор новог, неопходна је двотрећинска већина у Скупштини Војводине (81 од 120), а предлог о Драгани Ћорић добио је глас 98 посланика. Шесторо из опозиције било је против, а према објашњењу посланика радикала, разлог томе није био персонално решење, већ то што не верују у партијску независност и сврсисходност ове институције. Како још тврде, реч „омбудсман“ није по Уставу Србије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман, како иначе гласи пун назив, не може бити члан политичке организације. Међутим, било је и таквих случајева. Анико Мушкиња је била у ДС-у када је изабрана, а како наводи посланик Јакшић, и претходни заштитник Павловић, као и сада Ћорић, блиски су режиму.

„Додуше, пре љубави са СНС-ом, Драгана Ћорић је била у Г17 плус“, напоменуо је посланик који је на крају добио прекор скупштинског председника Иштвана Пастора.

Ћорићева је након гласања положила заклетву пред посланицима и напустила скупштину. Посланицима је предлог о новом заштитнику стигао од скупштинског одбора за организацију управе и локалну самоуправу, што је један од два начина предлагања, с обзиром на то да предлог може да упути и 30 посланика.

Драгана Ћорић рођена је 1976. у Лесковцу, а од 1986. живи у Новом Саду. У Карловачкој гимназији је завршила смер савремених језика (1995), а основне студије на Правном факултету у Новом Саду (2000), где каријеру гради од 2001. године.

Завршила је специјалистичке студије „Компаративни студиј Средње Европе“ (2002) и мастер студије „Немачко и право ЕУ“ (2003) на немачком језику, у сарадњи правних факултета из Новог Сада и Минстера (2003). Магистарски рад „Време и право“ (2006) и докторат „Принцип стечених права и ретроактивно дејство закона“ (2011) одбранила је на Правном факултету у Нишу.

Аутор је више од 120 научних и стручних радова објављених у земљи и иностранству. Говори енглески, немачки, италијански и руски језик, и разуме шпански, наводи се у биографији. Учесник је бројних домаћих и међународних стручних, научних и других конференција и трибина, а по позиву је учествовала у јавним расправама поводом доношења широког дијапазона закона.

Део Алексиног закона, против вршњачког насиља, који је писала са групом студената тада прве године Правног факултета у Новом Саду, имплементиран је у важећи Закон о основама система образовања и васпитања. Учествовала је у изради више законских пројеката, самостално или у радним групама, а многи њени коментари са јавних расправа ушли су у текстове важећих закона.

Члан је у неколико стручних и научних удружења. Одлукама владе Војводине, председница је УО Студентског културног центра и члан УП Фонда за избегла и прогнана лица АПВ.

Међу више награда које је добила је Октобарска награда Новог Сада (2014) за подизање свести о безбедности деце и младих, чији новчани део је поделила Геронтолошком центру, породици убијеног жандарма и Буџетском фонду за лечење деце у иностранству.

У богатој биографији наводи на латинском језику: „Поштено живети, другог не вређати, сваком своје дати“.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.