Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЈАКЕ КУНИХИКО, директор истраживања Канон института за глобалне студије и председник Института за спољну политику

Мир се чува политиком војног одвраћања

У Индопацифику не може да се оформи организација с једним безбедносним уговором попут НАТО-а
Мијаке Кунихико (Фото: лична архива

„Токио уопште не напушта своје пацифистичке принципе”, каже јапански стручњак за безбедност и међународну политику Мијаке Кунихико поводом најава да се Јапан у последње време убрзано наоружава како би одговорио на растућу војну моћ Кине у региону Индопацифика.

„Јапан је сада свестан, као и многе нације у Европи, да се мир може и мора одржавати уз одговарајућу политику одвраћања, укључујући довољну војну моћ, заједно с другим нацијама у међународној заједници”, објашњава овај професор Универзитета Рицумеикан међународну позицију своје земље у ситуацији кад ривалства великих сила све више попримају обрисе сукоба.

Мијаке Кунихико, директор истраживања Канон Института за глобалне студије и председник Института за спољну политику, дошао је у Београд поводом јубилеја – 140 година пријатељства Србије и Јапана. Тим поводом професор Мијаке ће сутра одржати предавање на Дипломатској академији Министарства спољних послова, на тему „140 година српско-јапанског пријатељства. Како ситуација у Европи утиче на источну Азију? Каква је безбедносна политика Јапана?”

Долазите из земље која је прошла кроз трауматично искуство атомског бомбардовања градова Хирошиме и Нагасакија 1945. године. Шест деценија после Кубанске кризе свет се поново суочава с опасношћу од употребе нуклеарног оружја. Колико су, по вашем мишљењу, те претње реалне, будући да су велике силе САД и Русија прекинуле дијалог о будућем споразуму о ограничавању нуклеарног наоружања?

Теоретски, политички лидери би требало да размисле два или три пута пре него што одлуче да употребе нуклеарно оружје у рату који воде. Постојећа доктрина „загарантованог узајамног уништења” (МАД) и остале теорије указују да је, због глобалних последица које би произвело, коришћење атомског оружја готово немогуће. Међутим, лично сам забринут да политички лидери имају тенденцију да праве грешке. А стратешке грешке апсолутних диктатора, које укључују употребу нуклеарног оружја било које врсте, никада не би могле да буду лако исправљене у историји човечанства.

У којој мери и на који начин је рат у Украјини утицао на промену геополитичких односа у источној Азији?

Као што сам раније навео, диктатори праве грешке. И ако је направљена стратешка грешка у Европи, слична грешка се може направити и у Индопацифику. То је разлог зашто Јапан заједно с међународном заједницом помаже Украјини.

Северна Кореја је драстично повећала број лансирања балистичких пројектила, а Кина све отвореније војно прети Тајвану. Како данас оцењујете безбедносну ситуацију у Индопацифику, региону за који су се лидери Квадрилатерале (САД, Индија, Јапан и Аустралија) на самиту у Токију обавезали да треба да буде слободан и отворен?

Покојни бивши премијер Шинзо Абе заговарао је ту идеју и Јапан је одлучан да следи крајњи циљ Слободног и отвореног Индопацифика (ФОИП), с другим државама које исто мисле, укључујући и оне у Европи, без обзира на то што би Северна Кореја или Кина можда желеле да промене постојећи статус кво.

Токио је склопио безбедносни споразум с Аустралијом, а ускоро се очекује да ће бити потписан и с Великом Британијом. Да ли је „савез острвских држава” који и ви заговарате, покушај стварања такозваног азијског НАТО-а?

Не, НАТО делује у Европи, а у Азији имамо другачије геополитичке прилике од оних на Старом континенту. Зато у Индопацифику не може да постоји организација с једним безбедносним уговором, налик Северноатлантској алијанси. Оно што можемо да очекујемо пре може бити комбинација слојева различитих безбедносних уговора или аранжмана међу различитим земљама „истомишљеницима” у региону Индопацифика и изван њега.

Преговори с Москвом око Курилских острва, која Токио описује као „илегално окупирану територију”, прекинути су због рата у Украјини. Какве су шансе да се дијалог o решавању граничног спора с Русијом, који се вуче од краја Другог светског рата, поново oбнови?

Не видим скоро никакве шансе за конструктиван дијалог са садашњом Русијом у догледној будућности. Нелегална окупација Курилских острва и даље ће бити нелегална у годинама или деценијама које долазе. Стрпљење и доследност неопходни су да би се тај проблем разрешио.

Србија и Јапан обележили су ове године 140 година дипломатских односа. Велики допринос развоју тих односа дао је, нажалост у јулу ове године у атентату убијени, бивши премијер Шинзо Абе током, можемо рећи, историјске посете Београду 2018. Шта за Токио значи развој привредне и политичке сарадње са Србијом и западним Балканом, који још нису део ЕУ?

Стабилност у Србији и на Балкану, као и у другим деловима Европе, у великој мери ће допринети стабилности на Блиском истоку и у Индопацифику. Јапану је та стабилност крајње потребна. А Србија је једна од важних и одговорних кључних држава за остварење тих циљева.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Александар Првуљ
Да запечатимо наше пријатељство старо 140 година, предлажем да се у скупштини Србије изгласа резолуција у којима се, аналогно томе што је урадио према Космету, Курилским острвима призна суверенитет за - Русијом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.