Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Русија спремна за разговоре о додатним количинама гаса за Србију

Александар Боцан Харченко (Фото Танјуг)

Амбасадор Русије у Србији Боцан Харченко каже да је Гаспром отворен за разговоре уколико Србији буду потребне додатне количине руског гаса током зиме, и истиче да Русија има разумевања за позицију Србије од које се захтева увођење санкција његовој земљи.

Харченко је за Танјуг рекао да је Русија првим основним уговором омогућила Србији снабдевање одређене количине гаса по најнижим могућим ценама, као и да су након тога уговорене додатне количине по нешто вишим ценама.

Он је тако одговорио на питање да ли ће Србија од Русије , како је најављено, добити додатних два милиона кубика гаса дневно од децембра и по којој цени и да ли би наша земља могла да рачуна евентуално на додатну подршку уколико то буде потребно.

"Првобитна цена, која се тиче претходних основних количина, остаје најнижа коју је сада могуће одредити у Европи. То је веома вазна ствар и моја порука је да увек када причамо о енергетици и гасу не заборављамо да имамо основни уговор са ценом веома ниском и повољном", казао је Харченко.

Што се тиче додатних количина, каже, то је питање разговора између Србија гаса и Гаспрома, као и да је руска страна спремна за преговоре.

На питање да ли постоји могућност да Србија добија руску нафту неким алтернативним путем наместо Јанафа, с обзиром да 5. децембра када ступа на снагу потпуни ембарго на увоз сирове нафте из Русије морским путем Харченко поручује да је НИС у Србији потпуно обезбеђен и није зависан од испоруке преко Јанафа.

"Што се тиче забране Србији за увоз нафте преко Јанафа, нисам мислио да ЕУ може да предузме такав корак према земљи која је кандидат", каже Харченко.

Међутим, додаје, људи се увек прилагоде ситуацији у којој се налазе и пронађу начин да послују без обзира на околности, тако је, како каже, било за време пандемије, а тако је и сада у измењеним геополитичким приликама.

Поновио је да је НИС обезбеђен нафтом из других извора и подсетио да је са људима из те компаније јуче имао разговор и да су они мирни, задовољни, а компанија послује на најбољи начин.

Оценио је да је ова година за НИС веома повољна.

На питање имају ли податке о томе колико је грађана Русије дошло у Србију од почетка конфликта у Украјини, колико је руских фирми отворено и да ли имају сарадњу са домаћим привредницима Харченко је рекао да је природно да у овом тренутку Руси отварају послове у Србији и да се при томе ослањају на српске компаније.

"Читао сам неке статистике, неки кажу да је дошло 1.000 компанија, неки да их је чак и 2.000. Бројке су углавном високе и има ту и мањих компанија, где људи раде од куће. Углавном су то компаније из ИТ области и двоје троје њих оснују фирму и за то им је потребан само интернет и компјутер", рекао је Харченко.

Према подацима које сам прикупио, каже, ослањајући се на медије, мислим да је реалан број Руса у Србији око 50.000.

Он напомиње да Амбасада Русије у Београду пружа конзуларну помоћ свим грађанима Русије који је требају, али да су приватне посете Србији и отварање компанија лични избор и да евидентирају само људе који им се обраћају због конзуларних делатности.

На питање да ли Русија има ли разумевања за позицију наше земље, с обзиром на притиске око увођења санкција Русији и да је Европски парламент санкцијама условио чланство наше земље у ЕУ и приступ европским фондовима, Харченко истиче да је Русија је апсолутно свесна околности у којима се Србија налази.

"Што се тиче мишљења и декларација Европског парламента, не мислим да је то пресудно. Ово што Европски парламент доноси нема правни темељи ни садржаја, то су неке намере, жеље неких људи који нису баш наклоњени према Србији", каже Харченко.

Руски амбасадор додаје да је притисак ЕУ на Србију видљив на сваки начин.

" Има и претњи, а види се притисак и из међународних институција", закључује он. Харченко.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.