Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Едиција књига о присаједињењу Војводине

На данашњи дан – 25. новембар – пре 104 године, на Тргу слободе у старом „Гранд Мајер” хотелу састала се Велика народна скупштина и донела одлуку да се Бачка, Барања и Банат прикључе тадашњој Краљевини Србији. Дан раније исту одлуку донео је Срем
Едиција „Присаједињење 1918.” (Фото З. Вељановић)

Нови Сад – О славним новембарским данима крајем Првог светског рата и личностима које су обележиле историјски догађај познат као Присаједињење, данас ће бити речи у Музеју Војводине, у склопу кога се налази и стална изложба „Музеј присаједињења 1918”. Овде ће у подне бити представљена едиција књига „Присаједињење 1918” у издању ове установе у Новом Саду, граду у коме се на данашњи дан – 25. новембар – пре 104 године, на Тргу слободе у старом „Гранд Мајер” хотелу састала Велика народна скупштина и донела одлуку да се Бачка, Барања и Банат прикључе тадашњој Краљевини Србији. Дан раније, исту одлуку за Срем донео је тада у Руми Велики народни збор.

Едицију у којој је ове године објављен 13. наслов, с више аутора, покренуо је као уредник Зоран Вељановић, архивски саветник и кустос-историчар, уједно руководилац сталне изложбе о присаједињењу. Та изложба је отворена на стоту годишњицу историјског догађаја којим су остварене, како се тумачи, тежње српског народа, али и буњевачког, словачког и других који вековима живе на овим просторима.

Вељановић за „Политику” каже да је едиција замишљена тако да у њој буду објављени резултати истраживања о личностима и догађајима из доба Присаједињења, архивска грађа која досад није објављивана, мемоарска грађа значајних личности, као и репринти издања оних књига које су постале ретке и тешко их је наћи, као што су Споменице ослобођења из Новог Сада, Сенте, Бечеја, Суботице.

Међу књигама је и „Култура и идентитет Буњеваца” (Драге Његована), чије питање је данас поново актуелно, али Вељановић наводи да као историчар не улази у данашња тумачења. Међутим, напомиње да је историографија важна да не бисмо имали „беле мрље” или рупе у сазнању о догађајима и личностима, да бисмо знали, додаје, ко смо, шта смо и куда идемо.

„Не желим да се бавим пореклом Буњеваца, јер сматрам да је свако што се осећа и како се исказује. Војводина је довољно велико место за све који ту живе”, каже Вељановић, чијих шест ауторских и коауторских књига се налазе у едицији.

Једанаестом књигом започето је објављивање резултата истраживања о личностима и догађајима из 1918, који су мало или нимало познати ширем читалаштву. Вељановић је у њој представио 12 личности из Баната, а међу њима тројицу из Великог Бечкерека, данас Зрењанина: Славка Жупанског, Живка Терзина, Андрије Васина. Ту је и Славко Милетић из Вршца, син Светозара Милетића.

„Нема историје без личности”, каже Вељановић, наводећи да је истраживање о биографијама личности као и догађајима из тог времена почео паралелно с припремама за изложбу при Музеју Војводине.

Била је идеја уочи обележавања стогодишњице Присаједињења да се направи посебан музеј, али није било, по његовим речима, ни предмета, ни збирки, јер овој теми деценијама, како објашњава, у доба радничког покрета и Тита није придавано пажње.

„У Музеју Војводине није било ни фотографија тих личности, нисмо знали ни како су изгледали. Почео сам да трагам, па сам неке налазио у сликама народних одбора. Кад је био неки учитељ, нашао сам га на фотографији с децом, а ако је био свештеник – у парохији. Направио сам регистар од око 800 личности које би се могле уткати у ту 1918, било као чланови народних одбора или већа, народни трибуни или политички прваци. Невероватно је да у библиотекама, речницима, лексиконима, чак и у Новосадској енциклопедији, постоје тек општи или површни подаци”, каже овај историчар, који се у раду ослањао на књиге колега, као што су Славко Гавриловић и Дејан Микавица.

У „Музеју присаједињења 1918” данас постоје две збирке. У једној је око 600 предмета, а другој је око 30 портрета значајних личности, који су направили савремени ликовни уметници. Међу предметима су документи о Великој народној скупштини, попут улазнице, наочаре и полуцилиндар Јаше Томића, звонце Јована Храниловића, који је био најстарији делегат и председавајући. Постоје и две фотографије из Чакова, родног места Доситеја Обрадовића, данас у Румунији. На једној од њих српска војска игра коло у центру села.

Данас од 14 сати је стручно кустоско вођење кроз изложбу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.