Зашто нисам била на отварању изложбе свог оца Косте Хакмана

Није уобичајено да ближи рођак, у мом случају једини – кћерка, не дође на изложбу свога оца. Мени се то десило на изложби која се одржава у Народном музеју Србије у Београду од 17. новембра 2022. до 15. јануара 2023.

Када сам одлучила да завештам већи број слика овој значајној културној установи, договор између мене и музеја био је да тим поводом и на годишњицу смрти сликара музеј приреди изложбу. Предала сам комплетну документацију: монографију, каталоге, новине, сав материјал који поседујем. А историчар уметности Љиљана Пилетић Стојановић својевремено је годинама, чак три деценије, истраживала дело Косте Хакмана и из тог истраживања настала је 2012. монографија, најкомплетније дело досад објављено о уметнику.

Сенка на овај догађај пала је због искључивости оних који су приредили ову изложбу. Наиме, скупљајући слике за изложбу и дошавши до броја од 50 до 60 слика, колико је и предвиђено за ову поставку, нису ми дозволили ни да знам какав је њихов избор слика. Зашто од мене крити слике, тим пре што сам ја дипломирани историчар уметности и иницијатор изложбе?

Моја искуства с пређашњим изложбама су сасвим другачија – с Љиљаном Пилетић Стојановић, Љиљаном Симовић, с доктором Станиславом Живковићем, доктором Јасном Јованов, с историчарем уметности Јасмином Јакшић, ликовним критичарем и уметником Ђорђем Кадијевићем. Ово истичем да бих објаснила како је све лако остварљиво кад се сарађује с истинским професионалцима.

Сем скривања избора слика и мистификације, није прихваћен ни мој предлог да на изложби буду капитална дела сликара која нису у музејима.

Сматрам да такав став – да се слике скривају од иницијатора изложбе – крије професионалну несигурност и непотребну угроженост.

Пошто сам искључена из сваког увида и учешћа у припремању изложбе, донела сам одлука да се сама искључим, као и слике у мом поседу.

Сваку изложбу Косте Хакмана, чак и мање поставке, до сада су пратили каталози. Међутим, на отварању изложбе 17. новембра у Народном музеју Србије каталог је изостао.

Милица Хакман,
историчар уметности, Београд