Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изабрана дела Бране Цветковића

Након Другог светског рата његово дело било је заборављено, изузев донекле његовог стваралаштва за децу, а тек од 1991. године обновљено је интересовање за овог мултимедијалног уметника
Брана Цветковић (Фото: са позивнице)

Навршeнo jе осамдесет година од смрти некада веома популарног свестраног књижевног, позоришног и ликовног ствараоца Бранислава Бране Цветковића (1875–1942), бескомпромисног сатиричара и полемичара, противника крутог академизма, а прекјуче су, у Библиотеци Института за књижевност и уметност, представљена „Изабрана дела Бране Цветковића”, приређивача и уредника др Александра Пејчића, вишег научног сарадника.

Након Другог светског рата дело Бране Цветковића било је заборављено, изузев донекле његовог стваралаштва за децу, а тек од 1991. године, када је објављен избор његове поезије за децу, у издању Српске књижевне задруге, а потом, и након запажене изложбе у Музеју позоришне уметности Србије 1992. године, обновљено је интересовање за овог мултимедијалног уметника, како напомиње др Пејчић.

Од савременика једино му је по популарности био раван његов венчани кум Бранислав Нушић

Александар Пејчић се пре четири године упустио у истраживачку авантуру да пронађе, прикупи, ишчита, критички вреднује и приреди избор из Цветковићевог разноврсног књижевног и позоришног опуса. Сада је тај посао заокружен објављивањем Првог кола, односно четири књиге, од предвиђених осам (I Песме, рапорти, II Приповетке, III Комедије, драме, IV Епиграми, загонетке, афоризми, карикатуре.) Први пут се у овом критички приређеном избору, а у издању Института за књижевност и уметност, појављује разноврсно литерарно дело једног од најзначајнијих српских хумориста. Критичко издање изабраних дела, поред обимне критичке апаратуре, доноси и опширан предговор о животу и раду Бране Цветковића. Свака књига има и свој предговор „О издању”, критичке напомене, редакције и варијанте рукописа, књижевноисторијску студију о изабраним делима, као и напомене, појашњења текстовних реалија, затим изборну библиографију, речник мање познатих речи, индекс имена и литературу.

Иза Бране Цветковића остало је више хиљада текстова: комедија, драма, приповедака, фељтона, анегдота из рата, песама, епиграма, загонетки, шала, вицева, афоризама, карикатура. Највећи део његовог разноврсног књижевног рада остао је расут у новинама, ређе часописима и посебно у рукописима, у којима је највише драма и, за потребе програма позоришта, сатиричних песама, како их је он називао: рапорта. На приређивачу Александру Пејчићу било је да помно прелистава и ишчитава периодичне публикације, бележи и издваја текстове, а такође и да прегледа, попише његову рукописну заоставштину, и одатле издвоји, критички ишчита и приреди текстове.

Брана Цветковић био је творац првог српског хумористичког позоришта, убрзо преименовано од „Орфеум” у „Бранино позориште”. Писао је драме и комедије, глумио, режирао и израђивао сценографију, уз обављање пратећих административних позоришних послова. Као први српски школовани сценограф, хонорарно је израђивао сценографију и за потребе Народног позоришта. Писао је приповетке, фељтоне из београдског живота, сатиричну, љубавну, родољубиву, ратну поезију и поезију за децу, затим епиграме, афоризме, загонетке у стиху, позоришну критику, преводио драме, песме, приповетке, цртао карикатуре, илустрације, компоновао музику за потребе сцене и певао. Свој ликовни дар потврђивао је и као аутор карикатура за своје листове, књиге и листове за децу, посебно на страницама „Политике”. Од савременика једино му је по популарности био раван његов венчани кум Бранислав Нушић. Био је добитник више признања и одликовања, међу којима су: Бели орао, Таковски крст, Свети Сава IV реда, Свети Сава V реда, Крст Милосрђа, Данилов орден, Бели лав (чехословачки орден), Албанска споменица, руски Црвени крст, руска Ратна споменица. Деведесетих година 20. века установљена је „Јежева” награда за сатиру која је носила његово име, а такође, његово име носи и награда за стваралаштво за децу.

Преминуо је 20. новембра 1942. године, на свој рођендан (по новом календару), у шездесет седмој години, дан уочи своје крсне славе, након теже болести јетре у својој кући у Хиландарској бр. 34.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.