Четвртак, 26.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА ПОМОЛУ ТРГОВИНСКИ РАТ САД И ЕВРОПЕ

И Бајдену је Америка на првом месту

Француска и Немачка најављују да им не преостаје ништа друго него да на амерички протекционизам одговоре субвенцијама за европску привреду
(Фото EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS)

Тешко је иза себе оставити Трампову еру у трансатлантским односима, пошто се ни доласком Џозефа Бајдена на власт није променило оно што су Европљани за време бившег шефа Беле куће почели да доживљавају као амерички протекционизам.

Након што су се више месеци безуспешно жалили Вашингтону због дотација Бајденове владе америчкој привреди, Европљани су ове недеље најавили да ће вероватно узвратити тако што ће и сами субвенционисати своју индустрију.

Француска и Немачка у уторак су заједно позвале Европску унију (ЕУ) да размотри различите сценарије за помоћ домаћој индустрији, укључујући субвенције (мада тај термин није поменут). И у Паризу и у Берлину верују да Брисел мора да заштити европске произвођаче од „непоштене” америчке и кинеске конкуренције, преноси „Политико”.

Влада Доналда Трампа ушла је у трговински рат с Кином и погоршала везе с Европом јер је уводила таксе на увозну робу и отворено штитила домаћу производњу. С ове стране Атлантика веровало се да би трговински односи могли да се побољшају с доласком Џозефа Бајдена, али се испоставило да није ништа лакше пронаћи заједнички језик ни с новом вашингтонском администрацијом. Исмеван и презрен Трампов слоган „Америка на првом месту” само је заменила Бајденова крилатица „Купуј америчко”. Истоимене мере Бајденове владе потпомажу домаћу привреду тако што обавезују државу да купује робу која је састављена од најмање 75 одсто делова произведених у САД (ранији захтев био је 55 одсто).

Вашингтон је у августу донео и закон који ступа на снагу почетком следеће године, којим је држава одобрила субвенције привреди вредне 369 милијарди долара. Управо су се на овај Закон о смањењу инфлације Европљани од летос жалили Бајденовој администрацији. Овај закон подразумева да ће држава помагати енергетици и развоју зелених технологија, између осталог и тако што ће дотирати производњу батерија и омогућити пореске олакшице за електричне аутомобиле произведене у Северној Америци.

Посебно су се осетиле погођенима Француска и Немачка, које страхују како ће се америчке мере одразити на француску и немачку ауто-индустрију. Како пише „Фајненшел тајмс”, и у Паризу и у Берлину верују да ће инвеститори напустити Француску и Немачку и преселити производњу у САД (и Кину). Европљани су у горој позицији од Американаца и због далеко скупљих енергената с ове стране океана. И шеф Јелисеја Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц тражили су од Америке да европске аутомобиле ослободи пореза. Кад се то није догодило, предложили су да ЕУ размисли о субвенцијама за домаћу индустрију и посебно помогне развоју високих технологија.

„Кина штити своју индустрију, Америка штити своју индустрију, а Европа је отворена кућа”, изјавио је Макрон, позивајући Европску унију да одобри субвенције.

Европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон изјавио је да је Бајденов пакет помоћи америчкој привреди „егзистенцијални изазов” за европску економију. Шолц је упозоравао да би могао да се разбукти трансатлантски трговински рат и позвао да се уместо тога потпише нови трговински споразум између САД и ЕУ.

Кад је 2018. Трампова влада увела царине на челик и алуминијум, не пристајући да од тарифа изузме ни ЕУ, у Бриселу су то доживели као велики ударац. Унија је одговорила наметањем тарифа на америчку робу, укључујући неке од најпопуларнијих америчких производа, попут мотора „харли дејвидсон”, фармерица „левис” и бурбона из Кентакија. Иако су у ЕУ ове мере тада доживели као класичан трампизам, оне су дуго остале на снази и за време Бајдена. Трансатлантски трговински односи донекле су побољшани пре годину дана, кад је Америка једну квоту челика и алуминијума из ЕУ ослободила пореза, после чега је и Брисел укинуо своје поменуте царине.

У међувремену су се поново појавили „шумови на везама” због Бајденовог закона о субвенцијама за америчку привреду, па Француска и Немачка траже начин како да се „купује европско”.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragutin Vidosavljevič
Posle Rusije i Kine.
nikola andric
Prvo je strah od komunizma diktirao americku politiku a sada strah od konkurencije. Bajden je spremio paket (IRA; subvencije i fiskalne olaksice) u vrednosti od 369 milijardi dolara. NATO ''jedinstvo'' ide u trgovinski rat po principu ''patria prima cura''. ''Evropska tvrdjava'' izliva krokodilske suze dok je dve trecine robne razmene izmedju clanica Unije. Uvozne tarife su +/- 12% carina + 20% pdv. Odgovor je ''ista mera'' ; evropske subvencije i fiskalne olaksice. Pare ce doci sa Marsa ..
Харалампије
Од кад то?
Зоран Маторац
Одувек.
Zoran
Izbori.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.