Банкарске услуге на улици

Разумем потребу за рационализацијом пословања, ефикаснијим технолошким поступком, али не на терет и ризик за сигурност клијената. Одавно, већ дуже од четрдесет година, у развијеним земљама су у функцији аутомати за подизање готовог новца, али ни данас није искључена могућност да у Швајцарској, Француској, Италији подигнете свој новац на шалтеру у банци.

Код нас, силом ексклузивитета, банке су током ове године избациле функцију благајника из основне услуге, да корисник, према својој потреби, може да подигне свој новац или да плати рачуне, упућујући вас на аутомате – углавном на улици. Заборавља се да нису сви корисници у пуној кондицији, како би, док куцкају по екранима, могли да воде рачуна шта се догађа иза и око њих. На ту тему видео сам врло карактеристичан рекламни спот: Млада девојка пред аутоматом усмерава свог дресираног добермана да јој стане између ногу и фиксира сваког иза ње. Није то случајно, али је ефектно и указује ризик. Сада је уведена још једна новина, да не кажем услуге на улици.

Замена кредитне картице некада је вршена у некој од експозитура банке, по претходној најави клијенту путем поште. Сада их многе банке достављају путем обичне поштанске пошиљке – писма десетак дана пре истека претходне картице. Уколико се догоди да ускоро крећете на путовање или сте се затекли ван пребивалишта, практично ћете остати без могућности да користите своја средства. А ако се, пак, код банке заинтересујете за ранију замену картице, посаветоваће вас да се стрпите и пратите поштара, јер и сама замена преко експозитуре траје недељу дана.

И у овом случају постоји проблем с поштовањем приватности и сигурности клијента. Мора ли тако, посебно кад је реч о старијој популацији?

Данило Јовановић,
Београд